Isusove parabole (poređenja ili prispodobe) su kratke alegorijske priče kojima je Isus primerima iz svakodnevnog života prenosio duhovne pouke. Ukazujuci na zajedničke veze između svakodnevnice i duhovne stvarnosti Kraljevstva Božjeg
Mnogi su se zapitali sta znace njegove parabole. Prvi takav primer je u Njegovom izlaganju parabole o semenu i tlu. Pre nego što im je objasnio znacenje ove parabole, On je povukao učenike iz gomile.
Oni su mu rekli: „Zašto im pričaš u parabolama?”.
Isus Hristos im je odgovorio: „Vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer koji ima, daće mu se i obilovaće; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumeju. I ispunjava se na njima Isaijino proroštvo koje glasi: ,Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuše, i oči svoje zatvoriše, da kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju i ne obrate se, i izlečim ih’. A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju. Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi gledate – i ne videše, i da čuju što vi slušate – i ne čuše“ (Matej 13:10.17).
Isus Hristos ih je objašnjavao samo svojim učenicima. Ali oni koji su i dalje odbacivali Njegovu poruku, bili su prepušteni svom duhovnom slepilu i pitali se šta je On mislio.
Isus Hrist je jasno razlikovao one kojima je „dato da čuju” i one koji su nastavili u svom neverovanju – stalno slušajući, ali nikada zaista shvatajući i „koji svagda uče, a nikako ne mogu da dođu do poznanja istine” (2. Timoteju 3:7).
Učenicima je dat dar duhovnog razaznavanja, pomoću koga su im bile razjašnjene stvari od Duha. Dato im je još istine, zato što su prihvatili istinu od Isusa. Isto važi i za današnje vernike kojima je dat dar Svetog Duha, koji ih vodi u svu istinu (Jovan 16:13). On nam je otvorio oči za svetlo istine i naše uši za slatke reči večnog života.
Naš Gospod Isus Hristos znao je da istina nije slatka muzika svakome uhu. Prosto rečeno, ima onih koji, niti su zainteresovani, niti mare za Božija duboka shvatanja.
Stoga, parabole su Blagoslov onima koji imaju otvorene uši da slušaju. Ali, parabola je takođe na osudu onima koji imaju tvrdo srce i uši spore da slušaju.
Priče o Carstvu Božijem
“I onaj dan izišavši Isus iz kuće sedjaše kraj mora.
I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u ladju i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
I On im kaziva mnogo u pričama govoreći:Priča o sejaču
Gle, izidje sejač da seje.
I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ih;
A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
Ko ima uši da čuje neka čuje.Zašto Isus govori u pričama?
I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?
A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.
Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.
I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.
Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.
Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.Značenje priče o sejaču
Vi pak čujte priču o sejaču:
Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,
Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.
A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.
A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod radja, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.Priča o kukolju
Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,
A kad ljudi pospaše, dodje njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.
A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
Tada dodjoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?
A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?
A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.
Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.
Priča o gorušičinom zrnu
Isus im je izložio drugu priču: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uzme i poseje na svojoj njivi.
Ono je doduše manje od sveg semenja, ali kada izraste, nadvisuje ostalo rastinje i postaje drvo na koje dolaze ptice nebeske i gnezde se po njegovim granama.“Priča o kvascu
Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri mere brašna dok sve ne uskisne.Čemu služe priče?
Sve ovo je Isus ispričao narodu kroz priče, i bez priča im ništa nije govorio, da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku:„Moj govor biće u pričama,
objaviću što je sakriveno od postanka sveta.“
Isus objašnjava priču o kukolju
Tada ostavi Isus ljude, i dodje u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.
A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;
A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;
A neprijatelj koji ga je posejao jeste djavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su andjeli.
Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.
Poslaće Sin čovečiji andjele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.
I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.Priča o sakrivenom blagu
Carstvo nebesko je kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.
Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,
Pa kad nadje jedno skupoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.Priča o ribarskoj mreži
Carstvo nebesko je slično i ribarskoj mreži bačenoj u more koja zahvati razne vrste riba.
Kada se mreža napuni i izvuku je na obalu, onda ribari sednu, pa dobre ribe stave u sudove, a loše izbace.
Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli pa će izdvojiti zle od pravednih
i baciti ih u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba.
Razumete li sve ovo?“ Oni odgovoriše: „Da!“
On im onda reče: „Zato je svaki znalac Svetog pisma, poučen o Carstvu nebeskom, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“Neverovanje Nazarećana
I kad svrši Isus priče ove, otide odande.
I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?
Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josif, i Simon, i Juda?
I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.
I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.”
