Nauka danas predstavlja, za većinu ljudi, najviši autoritet. Mnogima je zamenila veru u Boga i Boga kao oslonac. Nauka se našla iznad Boga sto mozemo videti po poznatoj frazi „Nauka je rekla“… Ako je nauka nešto rekla, znači da je tako, i daljem razmatranju ne podleže. Prvo, zato što uzet kao pojedinac, građanin nema, po pravilu, dovoljno znanja, izvornih informacija koje su neophodne, opreme i vremena da bi nešto proverio i, ukoliko je potrebno, opovrgao. Drugo, ako neko nije saglasan sa onim što je „nauka rekla“, njegov prigovor društvo ne želi da čuje. Takvog disidenta neće spaliti na lomači (kao što je to u srednjem veku činila inkvizicija), već će ga jednostavno ignorisati i ućutkati. Zato je nauka kao religija postala monopolska institucija; rizik pojavljivanja jeresi, sposobnih da podriju njen autoritet, danas je minimalan. Ona je organizovana po principu totalitarne sekte.
Nauka je postala religija sa svim svojstvenim joj atributima. Ona ima svoj „simbol vere“; u njemu su sadržani svi osnovni dogmati nauke kao religije. Pre svega – dogmat materijalizma. Takođe, dogmati racionalizma, empirizma, eksperimentalne provere itd.
“Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke djavolske,
u licemerju laža, žigosanih na svojoj savesti”
Na vrhu hijerarhijske piramide nalaze se akademici i predsednici akademija nauka. Blizu vrha su gurui koje svi moraju da slušaju (na primer: Čarls Darvin, Albert Ajnštajn). Na kraju, i nauka ima brojne rituale koji podsećaju na crkvenu službu. Recimo, odbrana disertacija, izbori akademika, svečano dodeljivanje Nobelove nagrade itd.
Akademija nauka
Akademija Nauka je najozbiljnija institucija čija istorija seže duboko u prošlost. Neki misle da se akademija vuce korene kada je Platon osnovao svoju Akademiju – mesto u kome je, šetajući, besedio sa učenicima o svetu i metafizici. Platonska Akademija je religiozno-filosofski savez osnovan 380-ih godina p.n.e, blizu Afina, u kraju nazvanom po mitskom heroju Akademu. U Akademiji je proučavan široki krug disciplina: filozofija, matematika, astronomija, prirodne nauke i dr.; unutar nje postojala je podela na starije i mlađe; osnovni metod obučavanja bila je dijalektika (dijalog).
Ali ustvari savremena akademija nauka kopira jednu drugu instituciju iz prošlosti. Zapravo – instituciju koja se kod drevnih Jevreja zvala „ješiva“ – škola za proučavanje Talmuda. Drugi naziv ove škole bio je „akademija“. Ubrzo nakon Rođenja Hristovog, kada su Jevreji izgnani iz Jerusalima i Palestine, niz ješiva bio je organizovan van granica Judeje, čak i Palestine, na teritoriji Vavilonije (Javna, Sura, Pumbedita). Ješive (akademije) su, u nekoj meri, zamenile Jevrejima sedamdesetih godina Jerusalimski hram, i bile centar jevrejskog duhovnog života. Neke od ovih ješiva (akademija) bavile su se ne samo izučavanjem Talmuda, već i njegovom daljom doradom. Konkretno, Akademija u Suri je završila razradu Vavilonskog Talmuda.
„Vavilonski Talmud u suštini predstavlja tumačenje i razvijanje Mišne, onako kako je produbljivana u velikim akademijama Vavilonije. Iako ne postoji tačan datum početka ili završetka ovog perioda, po tradiciji, period Vavilonskog Talmuda datira od dana Abva Ariha (obično zvanog Rav) i Samuila, od prve polovine trećeg veka do kraja predavačke delatnosti Ravina 499. godine. Najvažnije akademije su se nalazile u Nehardu, Suri, Pumbeditu, Mahozu. Kada bi dve ili više akademija radile naporedo, centar izučavanja se često premeštao iz jedne u drugu. Delimično je to bilo uslovljeno političkim progonima… Vodeći učitelji su bili Samuil u staroj školi u Nehradi, i Rav, osnivač akademije u Suri.“
U Akademijama su radili ljudi koje su zvali „naučnici“, „književnici“. Najveći autoriteti nosili su zvanje „doktor“.
U takvim akademijama naučnici su pripremali rabine – „kadrove“ za rad u sinagogama. „Tokom mnogih pokolenja iz ješiva (akademija) su izlazile duhovne vođe jevrejskog naroda. Koristeći se vrhovnim autoritetom među Jevrejima, ješive su vršile i zakonodavnu funkciju… Ješive su umnogome uslovile socijalnu strukturu jevrejstva“.
Uporedna analiza dva tipa akademije iz prošlosti – Platonove Akademije i akademije drevnih Jevreja – pokazuje da savremene akademije nauka imaju mnogo više sličnosti sa drugim oblikom. Akademije drevnih Jevreja rešavale su zadatke kako religioznog tako i socijalno-političkog karaktera. Pre svega, one su bile pozvane da obezbede kontrolu jevrejskih vođa nad narodom. Od talmudskih akademija napravljen zbornik zakona, propisa i normi postao je istina u poslednjoj instanci. „Talmud kaže“ – predstavlja imperativ veoma sličan frazi „Nauka je rekla“.
Savremena nauka (ne samo akademska) ne bavi se, pre svega, potragom za istinama (kao što je to bilo u Platonovoj Akademiji), već stvaranjem istine i, kasnije, njenim uvođenjem u svest miliona ljudi (kao što se to radilo u akademijama koje su stvorile Talmud i uvele u svest jevrejskog naroda njegove ideje). Religiozna komponenta savremene nauke je nesumnjiva.
Bunt protiv Boga
Treba zapaziti da lažni proroci nauke deluju oprezno, u etapama. Moguće je izdvojiti tri osnovne etape u razvoju nauke od kada se pojavila u 17. veku:
1) Zamena ciljeva naučne delatnosti, postepeno odricanje od poimanja Istine i zamene najvišeg cilja beskonačnim brojem parcijalnih „praktičnih“ zadataka;
2) Kritika hrišćanstva kao „reakcionarnog“ pogleda na svet, koji protivreči dogmatizmu pozitivne nauke;
3) Uticanje na ljude da prihvate njene „dogmate“ koji će biti sastavni deo učenja antihrista.
Sada se nalazimo u drugoj fazi koja je počela u Francuskoj, u epohi prosvetiteljstva (18. vek), kada su neki filosofi od tihog neprihvatanja hrišćanstva prešli (prvi put posle mnogo vekova) u direktan napad na njega. Najočiglednije je svoj bogoborački karakter „korporacija naučnika“ demonstrirala u našoj zemlji, u prošlom veku. Apogej tog „teorijskog“ bogoborstva predstavlja pojava takozvanog „naučnog ateizma“ u SSSR-u. Sovjetskog Saveza nema već četvrt veka. Ipak, bogoborstvo „korporacije naučnika“ nije nestalo, ono se samo na neko vreme povuklo u senku.
Svaka religija se zasniva na veri. Nauka se takođe zasniva na veri, veri u aksiome. Mnogobrojni naučni aksiomi više su nego sumnjivi, u svakom slučaju nemoguće ih je predstaviti kao „armirano-betonski temelj“ nauke (teorije).
Broj ovih aksioma neprestano se uvećava i njihov značaj se menja: neki iščezavaju ne ostaviviši traga u svesti čovečanstva, drugi, nasuprot tome, jačaju, i njihov rejting raste. Na prvo mesto izbija aksiom: „Boga nema“ (ateizam). Njemu konkuriše drugi aksiom: „Mi ne znamo da li Bog postoji ili ne postoji, ali nama to i nije važno“ (agnosticizam). Postoji još jedan konkurentski aksiom: „Bog postoji, ali od trenutka kada je sazdao naš svet Njega kao da nema. Udaljio se i počiva. Svet živi i razvija se nezavisno od Boga“ (deizam).
No, ovo je još uvek „cveće“. Nastupiće poslednja vremena (opisana u Apokalipsi), kada će se pojaviti novi „aksiom“: „Istina, ipak, postoji. Izvor istine je u poslednjoj instanci – đavo“. To neće biti običan „naučni aksiom“, to će biti „dekret“ antihristov koji će obavezivati svakog čoveka da misli i deluje imajući na umu ovaj „aksiom“. A lažni proroci poslednjih vremena će objašnjavati ljudima smisao tog najvišeg „naučnog aksioma“ i kontrolisati da li ga svi antihristovi podanici „ispunjavaju“.
Recimo, pojam „bajke“ koji koristi apostol Pavle, obuhvata u potpunosti mnoge savremene „naučne“ teorije. Na primer: da čovek vodi poreklo od majmuna, da je život na Zemlji rođen iz mrtve materije, da je vasiona „stvorena“ iz „velikog praska“, zatim „naučne“ teorije o poreklu nepoznatih letećih objekata (NLO), o postojanju života na drugim planetama i drugim galaksijama itd.
“Jer doći će vrijeme kada ljudi neće podnositi zdrave nauke, nego će prema svojim strastima sebi nagomilati učitelje da im škaklju uši, te će odvratiti uši od istine a okrenuti će se bajkama.”
Text preuzet sa sajta https://standard.rs/2021/09/23/savremena-nauka-kao-nova-religija/
