Rasna ezoterična moralizacija (REM) – Rasna ezoterična moralizacija je umetanje ezoteričnih poruka u umetnost, propagandu, medije, religiju i mit kao sredstvo moralizacije sopstvene rasne ili etničke grupe.
Ovde se prikazi seksualnog i rasnog uspeha nečije grupe prenose, ezoterično, kroz inteligentnu upotrebu simbola kako bi se isti promovisali u stvarnom svetu. Ima i internu publiku, koju čine članovi grupe sa percepcijom koji mogu da dešifruju poruku, i spoljašnju publiku, koju čine članovi grupe i članovi grupe van grupe koji su uglavnom nesvesni određenih poruka. Operativna teorija je da na “nesvesno” u grupi i van grupe utiče šifrovana poruka na sledeći način: članovi grupe su moralizovani, osnaženi i učinjeni moćnim, a članovi van grupe su demoralisani, obespravljeni i nemoćni. Ona nalazi posebno moćnu formu u narativnoj umetnosti, bilo u religiji ili „sekularnim” medijima, ali nije ograničena na ovaj oblik
Jevrejska ezoterična moralizacija (JEM) – Jevrejska ezoterična moralizacija je REM razvijen od strane Jevreja ili proto-Jevreja za jevrejsku ili proto-jevrejsku moralizaciju i demoralizaciju naših grupa, posebno Arijevaca koje Jevreji vide kao primarnog neprijatelja i/ili resursa koji se može iskoristiti. Iako JEM obično prikazuje uspeh jevrejskog ili proto-jevrejskog tipa naspram arijevskih rasnih i seksualnih konkurenata, on takođe može imati oblik promovisanja seksualnog ili rasnog uspeha nejevreja, ne-Belaca u odnosu na Arijevce. Ovo poslednje je fenomen koji je objašnjen u ovoj studiji. Arijanska unutrašnja moralizacija (AIM) – Arijanska unutrašnja moralizacija je REM razvijen od strane Arijaca za arijevsku moralizaciju i demoralizaciju naših grupa, posebno Jevreja ili proto-Jevreja koji su zauzeli antagonističku poziciju naspram Arijevaca. Rasna ezoterična demoralizacija (RED) – Rasna ezoterična demoralizacija je skoro sinonim za REM. Opisuje slučajeve REM-a gde se čini da je demoralizacija naših grupa naglašena, kao na primer kada Jevreji promovišu nejevrejski, ne-beli tip u odnosu na arijevske rasne i seksualne konkurente. Brahman ipak sugeriše da izrazi grupnog ponosa inherentno demorališu naše grupe.
Jewish Esoteric Demoralization (JED) – Jewish Esoteric Demoralization is RED developed by Jews or proto-Jews for the purposes of moralizing Jewish or proto-Jews and demoralizing out groups, particularly Aryans.
Aryan Inner Demoralization (AID) – Aryan Inner Demoralization is RED developed by Aryans for the purposes of moralizing Aryans and demoralizing out groups, particularly Jews or proto-Jews. It’s preferable to use the acronym as the term itself is potentially misleading. Aryan Esoteric Demoralization can be used as an alternative.
Roman Interpretation (RI) – Roman Interpretation or Interpretatio Romana was the Roman method of interpreting the myths of foreign peoples. Here typically a foreign God or symbol was correlated with a known and defined God within the Roman Pantheon. Brahmin argues that this system developed among the Romans, in large part, as a way of demarcating, deleterious Semitic or underworld Gods from salubrious, Aryan celestial Gods. Contemporary JEM, for instance, regularly references ancient Chthonic Gods as “Symbolic Synonyms” of Jews, Jewry or the Jewish God. Hence Brahmin posits that the correct decoding of Jewish Art and Religion is, in essence, the restoration and practice of Roman Interpretation. “Brahminism” is Roman Interpretation.
Jakovljeva zamena – Jakovljeva zamena je referenca na Jakovljev blagoslov u Postanku 49 gde on svakom od svojih sinova dodeljuje identitet i prorokuje. Tu on imenuje Judu lavom i Benjamina Vukom. Ovo je od dubokog značaja jer JEM otkriva da je Benjamin, sin Racheal, Arijev, kao što Brahminova šira studija objašnjava. Ovde je Lav, tradicionalno shvaćen kao arijevski identifikator, povezan sa Bogom Sunca Šamašom/Utuom u Sumeru i identifikovan na hebrejskom kao Arijevac kroz reč Ari, ponovo dodeljen plemenu Jude ili Jevreja. S druge strane, Vuk, noćna životinja niskog prestiža, kako objašnjava Braminova studija, pripisuje se Arijevcu. Brahimin tvrdi da se slično „poniženje“ dogodilo u Grčkoj gde bi Apolon takođe postao povezan sa Vukom. Kaduceanski fenomen ili kaduceanski sukob – Kaducej je bio štapić koji je držala semitska figura Merkura. Sastojao se od krilatog štapa i dve suprotstavljene zmije. U mitu bi Merkur vrteo štap kao sredstvo za očaravanje ili očaravanje posmatrača. Kaduceanski fenomen opisuje tendenciju Jevreja da razviju ili dozvole lažnu opoziciju kao pokušaj da se uspostavi puna kontrola spektra društvenih i političkih uslova. Kaducejske figure su takođe široko razvijene u jevrejskoj umetnosti i religiji kroz JEM, verovatno, delimično, kao poučna parabola. Ovde je ideja da Jevreji kontrolišu obe „zmije“ na štapu i stoga mogu zadržati kontrolu nad ljudskim stadom.
U svakom slučaju, obe strane kaduceana predstavljaju neapolonske deracinirane alternative, pri čemu se jedna strana (koja se u Braminovoj analizi naziva „levica“)
čini degenerijom. Primeri lažnih opozicija koje Braman navodi su republikanizam i demokratija, „konzervatizam“ i liberalizam, socijalizam i kapitalizam, hrišćanstvo i judaizam, Hrist i fariseji, Oziris i Set, Bahus i Tifon, Adonis i Vulkan, protestantizam i katolicizam, hrišćanstvo i islam, Islam i judaizam, hrišćanstvo i očigledniji oblici degeneracije poput onog koji je tipičan za drevni Bahusov kult. Ovde čak i muškarac i žena ili muška prava i feminizam mogu postati opozicione snage kao što se dešava u paraboli o raju. Ovde se judaizam takođe shvata kao „deracinisan“ u smislu da predstavlja mešanu rasu i religiju zainteresovanu za selektivno mešanje sa poželjnim urođeničkim zalihama kao što pokazuje Brahmanova studija. Prometejska transmisija – Prometejska transmisija je teorija prenosa mita, religije i kulture koju je razvio Mark Bramin. Tvrdi se da su kripto-Jevreji, Jevreji ili proto-Jevreji inteligentno razvijali mit, religiju, kulturu i važne religiozne termine, za koje se ranije smatralo da su „paganski“, kao sredstvo za ubacivanje JEM-a među često manje simbolički ili lingvistički sofisticirane arijevske ili ne -Jevrejsko stanovništvo. Ovde je podnesak bio „etnički anoniman“. Izraz se može koristiti da opiše slučajeve JEM-a gde parabolista ili kreator ne podnese delo kao otvoreni Jevrejin.
Apolonska transmisija – Apolonska transmisija je eksplikacija rasne ezoterične moralizacije kroz rimsko tumačenje kao deo napora da se razumevanje mitova i simbola učini univerzalnim. Ovde je cilj da se razotkrije značenje mita i simbola i „izjednači teren“ kao sredstvo za remećenje JEM-a i kao sredstvo da se umetnost, religija i stvaranje parabola učini konkurentnim. Ovde teorija kaže, ako se simboli univerzalno razumeju, onda će umetnici i programeri religije biti primorani da budu posebno vešti kako bi osvojili i zadržali pažnju publike koja sada razume i njihov jezik i nameru. Otuda umetnost i religija ostaju Religija misterija samo za mlade, nekulturne ili nezainteresovane. Kada arijevska publika razume nameru JEM-a, ona brzo postaje neprivlačna. Maskiranje Boga – praksa umetnika ili kreatora religije prikrivanja starijeg lika, figure ili Boga u novom liku, liku ili Bogu. Takve skrivene figure su poznate kao simbolički sinonimi, ali se takođe mogu nazvati avatarima koji se zasnivaju na hinduističkom shvatanju tog pojma. Stvaranje složenih bogova od već postojećih bogova, gde atributi predstavljaju reference na ranije figure, je blisko povezan fenomen, iako je takođe vredan svog naziva.
Motiv Dafne – Motiv Dafne je motiv koji se pojavljuje u JEM-u, bilo da su ga Jevreji svesno ili na neki drugi način razvili. Uopšteno, pokazuje seksualno odbacivanje ili neuspeh arijevskih muških figura u potrazi za parenjem, bilo da su ove figure eksplicitno ili ezoterično identifikovane kao arijevske. U JEM-u su ga jevrejski ezoteričari svesno razvili da psihički emaskulišu i demorališu Arijeve. Termin je izveden iz figure Dafne u grčkom mitu. Nimfa Dafna, Terina ćerka i semitska figura, poznata je odbacivača Apolona. Pretvorena je u lovorovo drvo da bi sprečila da je uhvati Apolo. Braman tvrdi da je ovaj mit, kao i drugi mitovi koji opisuju odbacivanje arijevskih bogova, razvijen u drevnom svetu da bi ponizio ili demoralisao Arijeve u rasnoj i seksualnoj konkurenciji. Lovorovo drvo koje je navodno postavljeno u centar Apolonskog hrama kao opadajući podsetnik na Dafni je, prema Braminu, jedan primer ovog nastojanja da se svesno demorališe. Odgovor na ukorenjeni simbol (ISR) – Prema Brahminu, čini se da REM funkcioniše na osnovu pretpostavke odgovora ukorenjenog simbola. Ovo je ideja da se na uspostavljene i često drevne simbole sa značenjem može ezoterično pozivati i „razumeti“ ih podsvesni um, dok ih svesni um propusti. Ovde je ideja da su važni i uspešni simboli postali ukorenjeni i u individualnoj i u kolektivnoj podsvesti i stoga kada se na njih upućuju mogu pokrenuti nameravani odgovor tih simbola, dok nose isto značenje. Tako braman tvrdi da bi arijevski umetnici trebalo da primenjuju ovu istu teoriju u stvaranju AIM-a kako bi maksimizirali njegovu moć.
Motiv potrošnje – Istaknuti i važan motiv u JEM-u je ideja o Jevreju kao Bogu koji konzumira. Ovo je posebno izraženo u ideji jevrejskog Boga kao Boga vatre, kako je objašnjeno u Brahmonovoj studiji. Ovde se seksualno poželjni ne-Jevreji, a posebno Arijevci, shvataju kao potrošni materijal, bilo da se radi o hrani ili energentu, kao što su žrtveni ovnovi, paljenice, beskvasni („čisti“) hleb, rečna riba, zapaljivo drvo, biljni kolofonij, zapaljivo maslinovo ulje, ulja za pomazanje kao što je miro i tako dalje. Franački motiv – U JEM-u susrećemo Jevreje kao Franke. Ovo se često pojavljuje kroz konvenciju imenovanja gde se jevrejskim figurama daju imena koja su oblici Karla ili Franka. Oba značenja imena sugerišu „slobodu“. Braman teoretizira da imena nagoveštavaju ezoterično jevrejsko shvatanje jevrejske moći koju je stekla nakon pada Rima kroz kasnije hristijanizovano ili franačko carstvo. Imena sugerišu, tvrdi Braman, jevrejsku teoriju o mešovitim brakovima među arijevskim plemstvom pored opšteg povećanja jevrejske slobode i moći.
Motiv masona – U JEM-u susrećemo Jevreje kao masone. Ovo se često pojavljuje kroz konvenciju imenovanja gde se jevrejskim figurama daju imena koja su oblici Skota ili Brusa ili imena koja nose značenja imena koja sugerišu na slobodno zidarstvo, kao što su prezimena koja označavaju zanatlija, na primer. Braman tvrdi da je ime Skot referenca na masoneriju škotskog obreda. Braman tvrdi da je ime Brus referenca na Roberta Brusa, navodnog osnivača masonerije škotskog obreda, za kojeg jevrejski ezoteričari nesumnjivo pretpostavljaju da je Jevrej. Ovde se sugeriše, tvrdi Bramin, ideja da Jevreji nisu samo nastali masonstvom, već su ostali u njegovom kontrolnom, zagonetnom centru sve vreme. Bramanova analiza centralnih simbola masonerije unapređuje ovaj slučaj. Sumrak – U islamu, Takiiia je praksa prikrivanja, ili skrivanja nečije vere ili njene osvajačke misije. Sumrak je impotentan oblik „arijevske takije“ koju praktikuju Arijevci koji su navodno zabrinuti za arijevski nastavak i poboljšanje. Metafora je izvedena iz ideje da je Sumrak kada se Sunce skriva. Sunce je definitivan simbol koji se odnosi na arijevskog čoveka i u JEM-u i u AIM-u.
Svitanje – Svitanje je praksa AIM-a, bilo da se manifestuje u nečijoj umetnosti, patronizovanju umetnosti i religije prožete AIM-om, ili u načinu na koji se neko oblači ujutru i predstavlja se svetu. Ovde eksplicitno prvo postaje implicitno ili ezoterično. Razvijeno je kao moralizirajuće namigivanje i klimanje glavom, kao pripremni pokret za moraliziranje sugrađana Arijevaca i izazivanje „iracionalnog“ i bezumnog odgovora protivnika. Ona je kinetička, kreće se u fazama od ezoteričnog ka eksplicitnijem, od suptilnog do smelog. Aktivan je, a ne reaktivan, kontroliše i utiče na milje koji utiče. AIM ipak treba da se održava kroz sve periode kako bi se kontrolisala destruktivna godišnja doba Saturna. Proto-Jevreji – Proto-Jevreji se odnose na Jevreje ili ono što su bili Jevreji pre nego što su se pojavili u istoriji pod imenom Jevrej. Braman tvrdi da se Proto-Jevreji mogu pratiti u brojnim tonskim kultovima drevnog sveta koje Jevreji znalački pominju u svojoj religiji i savremenoj umetnosti. Ovi kultovi su često delili ezoteričnu temu Semitskog okupljanja nevesta kao što se pojavljuje u judaizmu i jevrejskoj umetnosti. Brahmanova teorija koja postavlja postojanje proto-Jevreja u antičkom svetu je u suprotnosti sa tezom Boudlerizacije koja postavlja Jevreje kao prvenstveno „lopove“ ranijih religijskih kultova. U kontekstu hebrejske Biblije, proto-jevrej se odnosi na figure koje u suštini predstavljaju jevrejske figure pre pojave lika Jude. Ove figure uključuju Jahvea, Zmiju u vrtu, Seta, Šema i Jakova, na primer.
Teza o Bovdlerizaciji – Ovo je ideja da su Jevreji spojili svoju religiju iz postojećih paganskih kultova. Ovde je ideja da Jevreji ili ono što bramani nazivaju proto-Jevrejima nisu imali nikakvu ulogu u prvobitnom formiranju ili praksi ovih ranijih kultova kao grupe. Braman se protivi tome. Semitski kult okupljanja nevesta – Braman definiše semitski kult okupljanja nevesta kao bilo koju religiozno definisanu semitsku grupu, jevrejsku, hrišćansku ili islamsku, koja postoji na arijevskoj teritoriji. Ovde JEM koji se pojavljuje u Religijama ovih kultova jasno otkriva motiv okupljanja nevesta gde Semiti traže najpoželjnije žene u naseljenoj zemlji među našim grupama. Jevrejska genetika, otkrivajući mešovito poreklo uglavnom nejevrejskog matrilinearnog porekla, otkriva uspeh ovog JEM-a. U bramanovom delu termin semitski kult okupljanja neveste najčešće se koristi za opisivanje judaizma. Susman – Susman je nesvesni Jevrejin. Za razliku od svesnog Jevrejina, a posebno jevrejskog ezoteričara, Susman nije svestan značenja kodiranih u JEM. Umesto toga, on je moralizovan od strane JEM-a na nesvesan način, na način na koji su Arijevci demoralisani od strane JEM-a. Dok su Jevreji, generalno, više prilagođeni etničkim sukobima ili su „rasno svesniji“ od Arijevaca, barem u periodima kada JEM preovlađuje, mora se pretpostaviti da Susman ili nesvesni Jevrejin čine glavni deo Jevreja. Termin je izveden iz imena lika koji se pojavljuje u filmu brata Coen A Serious Man iz 2009. Tamo je, ezoterično, prikazan kao Jevrejin koji nesvesno ubija ili deaktivira arijevskog Golema. Ime znači „slatki čovek“ i sugeriše neugroženo, dodvorljivo lice nesvesnih članova Jevreja.
Lija – Ime Lija je epitet za Jevrejke. Termin je razvijen da podseti Jevrejku da je ona Lija „nevoljena“ u suprotnosti sa arijevskom figurom Raheal, njene sestre. Prelepa Rejčel („ovca“) i majka arijevskog plemena Benjamin je jasna arijevska figura kao što ova studija objašnjava. Dok je manje privlačna Lija, majka Jude ili Jevreja, u suštini jevrejska figura. U Postanku Lija je poznata kao „nevoljena“. Racheal je jasan favorit protojevrejskog lika Jakova. Termin je razvijen da ne vređa Jevreje, već kao aktivnost podizanja svesti, da ih podseti kako ih njihovi Jevreji smatraju drugim najboljim. Razvijen je da ih oslobodi psihičkog zlostavljanja semitskog kulta okupljanja nevesta zvanog judaizam. Melanholija Šoheta – Melanholija Šoheta je upotreba tragedije u umetnosti i religiji kao sredstva za demoralisanje i pacifikaciju arijevske publike. Ovaj termin se posebno primenjuje kada je prikazana simpatična arijevska figura koja pati od tragedije i poraza. Šohet je religiozno zaređeni klalac koji ubija košer životinju. Koristi oštro naoštren nož koji se zove sakin. Cilj je iseći životinju tako da ni ne zna da je posečena.
Pan-kultura – Pan-kultura je kultura zasnovana na svesno kreiranom REM-u, posebno razvijenom kroz parabole. On je i partikularistički, u smislu da promoviše određeni rasni tip, ali univerzalan, u smislu da ima globalnu moć, doseg, šarm i privlačnost. I hrišćanstvo i grčko-rimska religija, na čelu sa Jupiterom, su primeri. Prvi je primer JEM-a kao pan-kulture, drugi primer AIM-a kao pan-kulture, koliko god se svaka od njih nesavršeno razvila. Sitna kultura – Sitna kultura je kultura koja je izvedena iz Pan-kulture. Razvija se na nesvesni način, relativno je efemeran i regionalnog je dometa i obima. Često ga razvija rasna grupa koja nesvesno reaguje na moćnu Pan-kulturu druge rasne ili religiozne grupe. Tokom hrišćanskog perioda, tvrdi braman, Arijevci su se uglavnom bavili sitnom kulturom. Glinena stopala – Ovaj izraz je sinonim za „multikulturalizam“ kao što je jasno rečeno u njegovoj upotrebi u Danilu 2. „Stope od gline“ ili „multikulturalizam“ se u parabolama iz Danila 2 shvata kao kraj civilizacije. Braman objašnjava ovo značenje u svojoj studiji. Post-Jevrej – Možda je verovatno ako ne i neizbežno da će judaizam biti napušten kao brend od strane kulta koji sebe danas naziva judaizmom, shvatajući ga kao „razrušeni brend“. Svakako će ova ista grupa pokušati da formira još jedan kult koji radi sa istim ciljevima. Ovu potencijalnu grupu ćemo nazvati post-Jevrejima. Pošto judaizam uključuje nestašne i moralizirajuće reference na proto-jevrejske kultove, čini se razumnim pretpostaviti da bi post-jevrejska grupa učinila isto. Ovo bi verovatno uključivalo reference na judaizam i mitove koji se tamo nalaze. Možda čak sadrži i referencu na ovaj termin. Za identifikaciju ove grupe biće potrebna praksa rimskog tumačenja. Produkcija AIM-a na državnom nivou biće potrebna da bi se proverio napredak ovog antagonističkog kulta. Istoričari će morati da vode posebne beleške o njegovom razvoju ili napretku u meri u kojoj uslovi omogućavaju napredak ovog kulta.
Edenski dokaz – sam Apolon, „ograđeni prostor“, pojavljuje se u JEM-u i svetskom mitu kao jasan sinonim za Rajski vrt, koji je i sam obično sinonim za raj ili Zagrobni svet, metaforički ili na neki drugi način. Ovde se sećamo da je Rajski vrt „genski vrt“ i simbol arijevske genetike. Ako je arijevski Adam pao, njegov put nazad je kroz poštovanje Apolona. Napomena o pojmovniku: Ovo je pokušaj da se razvije leksikon čiji smo mi majstori, a koji sam po sebi nije zaglibljen u grube, efemerne, pogrešno protumačene, getoizirajuće „meme“ čiji opskurni razvoj i poreklo nemaju nikakav trajni ili civilizacijski značaj i manje rime i razuma. Na kraju krajeva, takav „lingo“, sakupljen demokratski, lenjo, promiskuitetno, često iz ogorčenog krda mešovitog kvaliteta, na kraju krajeva, ima malu korisnu reformsku vrednost. Isto tako, to osigurava da vas protivnik koga je obavezao da na svim nivoima nikada ne shvati ozbiljno ili smatra strašnim.
Leksikon koji ovde predstavljam povezuje nas sa centralnim i najvažnijim civilizacijskim motivima, prošlim i sadašnjim, sa dominantne, sofisticirane, visoko tendenciozne i znalačke pozicije. Ona se vezuje za definitivne metafore razvijene tokom ljudske istorije da kategorizuje fenomene, a ne šalu, efemerne metafore izmišljene juče. Same reči ovde nisu izmišljene ako su sada organizovane u smislene termine koji su predugo odsutni. Naprotiv, reči su prisutne. Ovde se otkrivaju prava značenja. Sada se menja upotreba ovih reči i termina sa prosvetljenim razumevanjem njihovog stvarnog značenja, a ne same reči. Barem među nekima od nas, naša ismijavanje protivnika mora na kraju postati suptilnija, manje gruba, manje razumljiva drugima, ne zbog slučajnosti jezika koji koristimo, već zbog njegove prefinjenosti, erudicije i nijansi. Ovim metodom bićemo još više zbunjujući i demorališući protivnike dok zauvek nagoveštavamo pravo značenje simbola i mitova u koje smo uronjeni.
Ako prihvatimo da je Logos „Bog“ ili, još jasnije, Moć, u obavezi smo da privučemo sofisticirane govornike koji cene preciznu i razornu upotrebu jezika. Grubi kant dostupan svakom Tomu, Diku i Hariju može imati neku kratkoročnu političku vrednost, pod uslovom da nije preterano nejasan, ali nema nikakvu vrednost za naš najvažniji projekat. Naime, naša re-civilizacija i naše kretanje ka globalnoj aristokratiji koja je u ovom trenutku u nastajanju. Kratki referentni vodič za Paraboliste i propagandiste za stvaranje A.I.M Primio sam zahteve od umetnika i pripovedača koji su aktivno angažovani u stvaranju AIM-a (Arijevska unutrašnja moralizacija) da napravim brzi referentni vodič koji će im pomoći. Ovo će biti korisno za umetnike koji su prihvatili moju analizu simbola i mita. Drugim rečima, ovde nisu dati dokazi ili, barem, opsežni dokazi. Ipak, ovde postoje i dobri saveti za političke propagandiste ili bilo koga zainteresovanog da koristi simbol na moralizirajući način. Naravno, ovo je takođe deo naših napora da stvorimo dogovoreni, zajednički jezik simbola za primenu AIM-a. Pročitajte ovde: Jezik mitova i simbola Prvi deo: Važnost uspostavljanja dogovorenog, zajedničkog simbolizma Kao i sa Rečnikom, za sada, ovo će biti projekat koji je u toku i dobijaće dodatke kako mi padnu na pamet. Slobodno ostavite komentare ako imate pitanja o ovom ili onom simbolu. Isto tako, ni u jednom trenutku ovaj referentni vodič ne treba smatrati iscrpnim ili sveobuhvatnim. U najboljem slučaju umetnik bi to trebalo da shvati kao da sadrži neke ideje i stvari koje treba da ima na umu
Ovde se ne daje nikakav savet o tome koliko smelo ili očigledno koristite ove simbole. To je uloga umetnika koji je, kao i ratnik, pozvan da bude hrabar, ali da ne izlaže svoju poziciju opasno ili prerano. Bez sumnje će milje, industrija, platforma i promenljiva kulturna klima biti faktori u određivanju smelosti. Ako niste inteligentan, promišljen, inventivan, pametan i vešt umetnik, ovaj referentni vodič će vam biti potpuno beskoristan. Isto tako, ova „varalica“ je bleda i slaba zamena za čitanje čitave bramanske studije koja sadrži otprilike hiljadu puta veću vrednost. Tematski ciljevi Naš cilj bi uvek trebalo da bude da prikažemo arijevske figure (ma koliko prikrivene) kako trijumfuju nad semitskim ili nearijevskim protivnicima. AIM i JEM (Jevrejska ezoterična moralizacija) su dizajnirani tako da gledalac može da razume sve likove kao „Bele“. Razlike se prave kroz često suptilne kontekstualne, simboličke i fizičke naznake. Takođe su napravljeni, što je važno, kroz konvenciju imenovanja. Posebno je važno prikazati arijevsku figuru kako postiže uspeh sa arijevskim ženskim figurama, dok se viteški opire napredovanju semitskih žena. Semitske žene se mogu tretirati saosećajno, ali ih treba shvatiti kao tragične, odbačene od traženih arijevskih muškaraca. Ovo je inverzija Dafninog motiva definisanog u pojmovniku. Rečnik pojmova je ovde: Rečnik pojmova Arijevski umetnici često zanemaruju romantiku u paraboli, ali ovo je kritična greška i ona kojoj neće biti dozvoljeno da istraje. Seksualno nadmetanje koje se pojavljuje u paraboli je centralno kao i borilačko takmičenje koje se pojavljuje u paraboli, često je poslednje samo metafora za prvo. Ovo shvatanje da je „ljubav je rat“ uskladiće um arijevskog umetnika sa tim. Uvek treba da se setimo da su naši heroji muškarci koje želimo za svoje ćerke, a heroine žene koje želimo za svoje sinove.
IZVADJENO I PREVEDENO IZ TEXTA
“APPOLONIAN TRANSMISSION”
