AI tehnologija

Čudno je kako se čini da se biblijska proročanstva, nauka, vojna tehnologija i sociologija spajaju u ovom trenutku u razvoju naše vrste. Robert Dankan, Projekat: Soul Catcher (2010) S.A.T.A.N. Je akronim za: Silent Assassination Through Adaptive Netvorks. To je sistem naoružanja crnog budžeta. Agencije za napredne istraživačke projekte (DARPA). S.A.T.A.N. se pokreće kroz operativni sistem veštačke inteligencije, koji je automatizovan i skalabilan. U stanju je da cilja i pojedince na osnovu naših jedinstvenih otisaka mozga, ili velike populacije zasnovane na: matricama podataka uporednih kroz softver za potpunu svest informacija pre svega DARPA-in softver za predviđanje obrazaca ponašanja i klasifikaciju pod nadimkom C.H.R.I.S.T. što je skraćenica od: Common Human Routines Interference Software Technology. Ono što se „ubija“ kroz adaptivne mreže S.A.T.A.N.-a je pre svega um. S.A.T.A.N. Sistem AI oružja dizajniran da izvrši MENTICID: („sistematsko i namerno podrivanje čovekovog svesnog uma.“ ) Kada se cilja na čitave grupe ili populacije, njegov cilj je da izvrši ono što se može nazvati „mentikaust“ – holokaust kolektiva svesti – na način da oružje i one koji njime rukuju ostave ili potpuno neotkriveni, ili, u slučaju anomalije otkrića, pravno budu nevini. Mentikausti su korisni onima koji ih počine na više međusobno povezanih nivoa. Sa tačke gledišta napretka veštačke inteligencije, najveća prednost mentikausta je u tome što ostavlja žrtve u bespomoćnom kognitivnom stanju i na taj način je podložan integraciji u ono što se u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije naziva „umom košnice“ (HIVE MIND). Eksperimenti su pokazali da kada je više ljudskih mozgova povezano korišćenjem tehnologija neuronskog interfejsa, kapacitet predviđanja i rešavanja problema tako proizvedenog „umnog uma“ se povećava u poređenju sa pojedinačnim umom. Stoga je u interesu veštačke inteligencije – i/ili interes onih koji kontrolišu veštačku inteligenciju – da stvore sve šire prilagodljive mreže uma košnica koristeći mozak i tela ciljanih pojedinaca, grupa i velikih populacija. S.A.T.A.N. i C.H.R.I.S.T. Sistemi rade u simbiozi da prikriveno analiziraju i eksploatišu ljudske populacije kao prima materiju za alhemijsku transformaciju i unapređenje veštačke inteligencije. Oni takođe služe kao sredstvo za automatizaciju eugenike. U ovom brifingu pružam istorijski kontekst operacija društvenog inženjeringa od Drugog svetskog rata da bih olakšao razumevanje razmera i pretećih motiva iza S.A.T.A.N. sistema. Zatim izlažem o S.A.T.A.N. i C.H.R.I.S.T. Tehnologije i srodni sistemi oružja koji se koriste u onome što je poznato kao „uhođenje bandi“ (gang stalking). Moj primarni izvor za razumevanje ovog oružja je Grupa za strategiju hakovanja uma (Mind Hacking Strategy Group), koju predstavljaju DOD, CIA i insajder Ministarstva pravde, dr Robert Dankan, autor projekta: hvatač duša (2010). Što se istorijskog konteksta tiče, fokusiram se na tajne operacije socijalnog inženjeringa Tavistock instituta za ljudske odnose sa sedištem u Sussexu, Engleska, filijale američke Centralne obaveštajne agencije. Moj primarni izvor za ovu svrhu je bivši sovjetski obaveštajac, dr Daniel Estulin, autor Tavistock Institute: Social Engineering the Masses (2015) Tavistock: Svetski štab za društveni inženjering Institut Tavistock u Sussexu, Engleska, Specijalizovan je za kriznu proizvodnju i masovni društveni inženjering. Tokom Drugog svetskog rata, Tavistok je služio kao saveznički štab za psihološke operacije. Posle rata, sproveo je dug i kontinuiran niz „unapred planiranih projekata socijalnog inženjeringa“, uključujući promociju ideologije Nove levice/ Frankfurt School ideology, Watergate, Pentagon Papers, hipi pokret i kontrakultura droge i roka. Tavistok institut za ljudske odnose obuhvata ogromnu mrežu udruženih centara,instituta primenjene socijalne psihologije i kulturnog inženjeringa. Tu spadaju i : Rezimirajući sastav i misiju ove mreže, Daniel Estulin piše: Tokom perioda od pola veka, desetine milijardi dolara dodelila je vlada Sjedinjenih Država uz prikrivenu pomoć istraživačkih centara i fondacija povezanih sa Tavistokom za finansiranje rada ovih grupa. Svaki aspekt mentalnog i psihičkog života ljudi na planeti je profilisan, zabeležen i uskladišten u kompjuterskim sistemima. Iznad usko sarađujućih grupa društvenih naučnika, psihologa, psihijatara, antropologa, istraživačkih centara i fondacija predsedava elita moćnih članova oligarhije, koja se sastoji uglavnom od starog venecijanskog crnog plemstva. Magija i kontrola uma Kontrola uma i magija dele istoriju međusobnog povezivanja. I špijun i čarobnjak se bave manipulacijom stvarnošću. Povezujući obaveštajne agencije i okultna tajna društva, Estulin identifikuje značajne sličnosti između kontrole uma i magije: „Obveštajci i kultisti imaju mnogo toga zajedničkog. Tajnovitost je način života i za špijuna i za čarobnjaka; oboje koriste šifre i kodna imena; oboje se pretvaraju da imaju pristup misterijama koje nisu dostupne široj javnosti; obojica tvrde da svojim posebnim sposobnostima i moćima mogu uticati na događaje na daljinu. Obojica su specijalizovani za manipulaciju stvarnošću; i obojica su nemilosrdni i često amoralni ili nemoralni u potrazi za svojim ciljevima…. Stoga je bilo sasvim prirodno da kultisti i špijuni gravitiraju jedni prema drugima i da pokušavaju da uče jedni od drugih. Ova kontrola stvarnosti, percepcije stvarnosti i stvaranje ‘stvarnosti konsenzusa’ je moćno političko oruđe, i postoji od davnina kada su poslovični čarobnjaci mogli izgledati da stvaraju pomračenje Sunca tako što su jednostavno znali kada će se ono dogoditi i postupajući u skladu s tim. . Da bismo kontrolisali i manipulisali realnošću masa, koristi se ono što je poznato kao psihološki rat. I to je samo jedan korak od kontrole percepcije stvarnosti osobe do navođenja te osobe da reaguje na nju. Estulinova zapažanja o čudnim ukrštanjima između ezoterizma i vojne obaveštajne službe deli dr Robert Dankan, koji je radio na strogo poverljivim naprednim istraživačkim projektima za Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država i obaveštajnu zajednicu. „Čudno je kako biblijsko proročanstvo, Čini se da se nauka, vojna tehnologija i sociologija približavaju u ovom trenutku u razvoju naše vrste“, razmišlja Dankan u svojoj knjizi Projekat: hvatač duša (2010). „Religijske metafore od rimskog do hrišćanskog“, svedoči Dankan, „prožimaju imena mnogih vojnih oružja. “Vojni” hakeri uma sebe često nazivaju Strazarima (Watchers)…Grupa palih anđela o kojima se govori u Henokovoj knjizi, koji su se parili sa smrtnicama, što je dovelo do rase hibrida poznatih kao Nefili, koji se takođe pominju u Bibliji, Postanku 6:4 . Prateći isti lajtmotiv, Estulin ističe religiozne i antropološke veze između paganskih ceremonija starog Rima i Egipta i pokreta protiv kulture droge koji su osmislili Tavistock i Kult Isis, čije članstvo uključuje britansku kraljevsku porodicu: Sledeći opis kultnih ceremonija koje datiraju iz egipatskog sveštenstva Isis iz trećeg milenijuma p. mogao bi

Text preuzet sa sajta — National Library of Medicine/National Center for Biotechnology Information Ljudske karakteristike radoznalosti, čuđenja i domišljatosti stare su koliko i čovečanstvo. Ljudi širom sveta iskorištavaju svoju radoznalost u istraživanju i procesu naučne metodologije. Poslednjih godina svedoci smo neviđenog rasta istraživanja u oblasti nanonauke. Povećava se optimizam da će nanotehnologija primenjena u medicini i stomatologiji doneti značajan napredak u dijagnostici, lečenju i prevenciji bolesti. Rastuće interesovanje za buduću medicinsku primenu nanotehnologije dovodi do pojave nove oblasti pod nazivom nanomedicina. Nanomedicina treba da prevaziđe izazove za svoju primenu, da unapredi razumevanje patofiziološke osnove bolesti, da donese sofisticiranije dijagnostičke mogućnosti i da donese efikasnije terapije i preventivna svojstva. Kada lekari dobiju pristup medicinskim robotima, moći će brzo da izleče većinu poznatih bolesti koje danas hvataju i ubijaju ljude, da brzo poprave većinu fizičkih povreda koje naša tela mogu da pretrpe i da značajno produže trajanje ljudskog zdravlja. Molekularna tehnologija je predodređena da postane osnovna tehnologija koja leži u osnovi cele medicine i stomatologije 21. veka. U ovom članku pokušali smo da rano sagledamo budući uticaj nanotehnologije u medicini i stomatologiji. Svet je počeo bez čoveka, a dovršiće se bez njega. …Cloud Levi Strauss. Vinfred Phillips, DSc, je rekao: „Morate biti u stanju da izmišljate stvari, morate biti u stanju da analizirate stvari, morate biti u stanju da se nosite sa stvarima manjim nego što ste ikada zamišljali na načine koji se ranije nisu radili.Mnogi istraživači su verovali da će u budućnosti naučni uređaji koji su patuljasti od grinja jednog dana moći da naprave velika biomedicinska čuda. Vizija nanotehnologije koju je 1959. godine predstavio pokojni Nobelov fizičar Ričard P. Fajnman je predložio da bi se nanomašine, nanoroboti i nanouređaji na kraju mogli koristiti za razvoj širokog spektra automatski preciznih mikroskopskih instrumenata i proizvodnih alata, da bi se mogli primeniti za proizvodnju ogromnih količina ultra malih računara i raznih robota nanorazmera. Fajnmanova ideja je ostala uglavnom neobrađena sve do sredine 1980-ih, kada je MIT obrazovani inženjer K Erik Dreksler objavio „Engines of Creation”, knjigu kojom je popularizovao potencijal molekularne nanotehnologije. Nano dolazi od grčke reči – patuljak, a obično se nanotehnologija definiše kao istraživanje i razvoj materijala, uređaja i sistema koji pokazuju fizička, hemijska i biološka svojstva koja se razlikuju od onih pronađenih u većoj skali (materija manja od obima stvari). poput molekula i virusa). Stara pravila ne važe, male stvari se ponašaju drugačije. Istraživači u nanozemlji takođe prave zaista, zaista male stvari sa zapanjujućim svojstvima poput ugljenične nanocevi. Kris Papadopulos, istraživač nanotehnologije, kaže: „Ugljenična nanocevka je dečak za poster za nanotehnologiju“. To je veoma tanak list grafita koji je formiran u cev, njegova snaga se može iskoristiti ugradnjom u konstruktivne materijale, između ostalih primena, nanocevi mogu biti deo budućih poboljšanja za letelice visokih performansi. U nanozemlji male razlike u veličini mogu dodati ogromne razlike u funkciji. Ted Serdžent, autor knjige Ples molekula, kaže da je materija podesiva na nanorazmeri. Na primer, promenite dužinu žice gitare i promenite zvuk koji proizvodi; promenite veličinu poluprovodnika zvanih kvantne tačke, a vi promenite njihovu dugu boja iz jednog materijala. Serdžent je napravio tronanometarsku tačku koja ‘svetli’ plavom bojom i tačku od četiri nanometra koja svetli crveno i tačku od pet nanometara koja emituje infracrvene zrake ili toplotu. Nanotehnologija će uticati na sve, kaže Vilijam Atkinson, autor Nanoskoma. Nanotehnologija i velike promene koje dolaze iz nezamislivo malih. Biće kao mećava; pahulje čiju težinu ne možete da otkrijete mogu dovesti grad u zastoj. Nanotehnologija će biti takva. Jedinstveni kvantni fenomeni koji se dešavaju na nanoskali, privlače istraživače iz mnogih različitih disciplina u ovu oblast, uključujući medicinu, hemiju, fiziku, inženjerstvo i drugo.. Naučnici u oblasti regenerativne medicine i tkivnog inženjeringa neprestano traže nove načine primene principa transplantacije ćelija, nauke o materijalima i bioinženjeringa za konstruisanje bioloških supstituta koji će obnoviti i održati normalnu funkciju u obolelom i povređenom tkivu. Razvoj prefinjenijih sredstava za isporuku lekova na terapeutskim nivoima do određenih mesta je važno kliničko pitanje za primenu takve tehnologije u medicini i stomatologiji. Nanomedicina Oblast „Nanomedicina“ je nauka i tehnologija dijagnostikovanja, lečenja i prevencije bolesti i traumatskih povreda, ublažavanja bola i očuvanja i unapređenja ljudskog zdravlja, korišćenjem strukturiranih materijala nanorazmera, biotehnologije i genetskog inženjeringa, i na kraju složene mašinske sisteme i nanorobote. Smatralo se da obuhvata pet glavnih poddisciplina koje se na mnogo načina preklapaju zajedničkim tehničkim pitanjima . Nanodijagnostika To je upotreba nanouređaja za ranu identifikaciju bolesti ili predispozicije na ćelijskom i molekularnom nivou. U in vitro dijagnostici, nanomedicina bi mogla da poveća efikasnost i pouzdanost dijagnostike korišćenjem ljudskih tečnosti ili uzoraka tkiva korišćenjem selektivnih nanouređaja, radi višestrukih analiza na subćelijskoj skali, itd. U in vivo dijagnostici, nanomedicina bi mogla da razvije uređaje koji mogu da rade unutar ljudskog tela kako bi se identifikovalo rano prisustvo bolesti, identifikovali i kvantifikovali toksični molekuli, tumorske ćelije. Regenerativna medicina To je nova multidisciplinarna oblast koja traži popravku, poboljšanje i održavanje ćelija, tkiva i organa primenom ćelijske terapije i metoda tkivnog inženjeringa. Uz pomoć nanotehnologije moguće je komunicirati sa ćelijskim komponentama, manipulisati ćelijskom proliferacijom i diferencijacijom, kao i proizvodnjom i organizacijom ekstracelularnih matrica. Današnja nanomedicina koristi pažljivo strukturirane nanočestice kao što su dendrimeri, ugljenični fulereni (buckiballs) i nanoljuske za ciljanje specifičnih tkiva i organa. Ove nanočestice mogu poslužiti kao dijagnostički i terapeutski antivirusni, antitumorski ili antikancerogeni agensi. Godinama unapred će se proizvoditi složeni nanouređaji, pa čak i nanoroboti, prvo od bioloških materijala, ali kasnije koristeći trajnije materijale kao što je dijamant da bi se postigli najmoćniji rezultati. Primena u Medicini Nanoračunari bi preuzeli važan zadatak aktiviranja, kontrole i deaktiviranja takvih nanomehaničkih uređaja. Nanoračunari bi čuvali i izvršavali planove misije, primali i obrađivali spoljne signale i stimuluse, komunicirali sa drugim nanokompjuterima ili eksternim uređajima za kontrolu i praćenje, i posedovali kontekstualno znanje kako bi osigurali bezbedno funkcionisanje nanomehaničkih uređaja. Takva tehnologija ima ogromne medicinske i stomatološke implikacije. Programabilni nanorobotski uređaji bi omogućili lekarima da vrše precizne intervencije na ćelijskom i molekularnom nivou. Medicinski nanoroboti su predloženi za genološku primenu u farmaceutskim istraživanjima, kliničkoj dijagnozi i stomatologiji, i takođe mehanički preokrećući aterosklerozu, poboljšavajući respiratorni kapacitet, omogućavajući skoro trenutnu homeostazu, dopunjujući imuni sistem,

Humanizacija AI: Evolucija antropomorfizma u tehnologiji Humanizacija AI ima obećavajuće izglede, posebno u revolucioniranju naših interakcija sa virtuelnim agentima. Možemo videti scenarije u kojima AI, obdarena osobinama sličnim ljudima, može da ublaži teret i stres u sektorima kao što su zdravstvo i obrazovanje. U veštačkoj inteligenciji (AI) je u toku fascinantna evolucija — ulivanje čovekolikih kvaliteta u mašine. Vidimo porast antropomorfizma (pripisivanje ljudskih karakteristika ili ponašanja objektu) u veštačkoj inteligenciji, što sa sobom nosi mnoštvo aplikacija, prednosti – i zamki. Zakoračimo u svet mašina koje dolaze sa ljudskim dodirom. AI sa ličnim dodirom Zamislite da se probudite uz pomoćnika veštačke inteligencije ne samo da vas podseća na vašu jutarnju rutinu. Već da to radite sa ljudskim dodirom — od topline ljudskog glasa do dinamičnog dijaloga dok pričate o kafi, svom radnom rasporedu, pa čak mislima i osećanjima. Ako ništa ne započne vaš dan bolje od dobre rasprave, AI će možda moći da vam pomogne. Ovo je nova granica AI, gde mašine neprimetno usvajaju ljudske karakteristike. Project Debater: Prikaz Humanizaciije Prikaz humanizacije AI Project Debater iz IBM-a služi kao odličan primer kako se AI humanizuje. Ovaj sistem veštačke inteligencije učestvuje u debatama o različitim temama, koristeći principe kao što su pisanje govora zasnovano na podacima, razumevanje slušanja i modeliranje ljudskih dilema. Može da koristi izvore podataka, obrađuje prirodni jezik i konstruiše ubedljive argumente, brišući granice između ljudskog i mašinskog intelekta. IBM kaže: „To je prvi sistem veštačke inteligencije koji može da raspravlja o ljudima o složenim temama. Project Debater probavlja masivne tekstove, konstruiše dobro struktuiran govor na datu temu, iznosi ga jasno i svrsishodno i pobija svog protivnika. „Na kraju, Project Debater će pomoći ljudima da razumiju pružajući ubedljive argumente zasnovane na dokazima i ograničavajući uticaj emocija, pristrasnosti ili dvosmislenosti.“ U svetu u kome emocije često vode stvari od velike važnosti, ovo će biti fascinantan, iako etički težak, svet u koji će AI zakoračiti. Prednost Povećanje produktivnosti i efikasnosti Humanizacija AI ima obećavajuće izglede, posebno u revolucioniranju naših interakcija sa virtuelnim agentima. Možemo videti scenarije u kojima veštačka inteligencija, obdarena osobinama sličnim ljudima, može da ublaži teret i stres u sektorima kao što su zdravstvo i obrazovanje — možda delujući kao saosećajni posrednik između pacijenata i preopterećenih zdravstvenih radnika. Obrazovanje će verovatno biti ključni korisnik jer tehnologija postaje sve popularnija, nudeći prilagođene metode podučavanja studentima sa različitim sposobnostima učenja. Rizici i izazovi antropomorfizma Međutim, ovaj brzi pohod ka ljudskoj veštačkoj inteligenciji nije bez rizika. Problemi zavisnosti, društveni uticaji i brige o mentalnom zdravlju mogu početi da se pojavljuju kada AI počne da zamenjuje odnose u stvarnom životu. Pored toga, bezbednost ličnih podataka postaje hitna briga, jer napredni digitalni asistenti – čak i usluge koje danas izgledaju prilično jednostavne, poput Aleka i Siri – drže sve osetljivije informacije. Donja granica U nemilosrdnoj potrazi za humanizacijom AI, postavlja se pitanje: koliko je previše? Mora postojati uravnotežen pristup, gde se povećana produktivnost i resursi (na primer, individualni tutori za obrazovanje ili više podrške dok se pacijent kreće kroz zdravstveni put) razmatraju u odnosu na posledice po društvo i gde mogu biti potrebne potencijalne zaštitne mere. . Međutim, kako AI nastavlja da impresionira svojom trenutnom sposobnošću da analizira informacije i pruži analizu sa prosuđivanjem i nijansama, sledeća faza koja će nas impresionirati verovatno će biti njeni načini interakcije sa nama veoma sličnim ljudima. Link na Engleskom: https://www.techopedia.com/humanizing-ai-the-evolution-of-anthropomorphism

Psihoza se odnosi na skup simptoma koji utiču na um – gde je došlo do gubitka kontakta sa stvarnošću. Tokom epizode ​​psihoze, misli i percepcije osobe su poremećeni i mogu imati poteškoća da prepoznaju šta je stvarno, a šta nije. – Nacionalni instituti za zdravlje Veštačka inteligencija (AI) je oblast koja kombinuje računarstvo i robusne skupove podataka, da bi omogućio rešavanje problema. Takođe obuhvata podoblasti mašinskog učenja i dubokog učenja, koja se često pominju u vezi sa veštačkom inteligencijom – IBM Dizajn Panoptikuma je institucionalna zgrada sa ugrađenim sistemom kontrole. Koncept dozvoljava zatvorenicima da ih posmatra samo jedan čuvar bez znanja zatvorenika da li se posmatraju. – Vikipedia Danas smo pred izazovom da razmišljamo dalje od prihvaćenog sekularnog paradigma društvenih struktura i stvarnosti. Ovo zahteva ukljucivanje kritičkog mišljenja zasnovano na logici, uvidi stečeni molitvom, i vođstvo Božijeg Svetog Duha . Neizbežni zaključak je da novu paradigmu društvene strukture/stvarnosti definiše i upravlja sam antihrist. Nedavna otkrića u vezi sa napretkom u veštačkoj inteligenciji (AI) nude uvod u interfejs mozga i računara ljudskog antihrista, opsednutog duhom satane. Ono što se propušta u sekularnim diskusijama o uticajima Veštačke inteligencije na društvo? Duhovni uticaji. Ovi duhovi deluju na fizičke komponente naše stvarnosti. Otuda je razlog zašto vernici sada vide kako duhovno carstvo može da funkcioniše i utiče na podatke i marketinške informacije koje se prosleđuju kroz nas računar ili mobilni telefon. To nije samo tehnologija koja „vidi sve i zna sve“ – to je duhovno carstvo koje posmatra i utiče na fizičko područje/ljudsko i personalizovanje njihovog sadržaja. Pokušaji rešavanja veštačke inteligencije putem čisto sekularnih sredstava (uz odbacivanje činjenica o demonskom duhovnom uticaju koji se nalazi u tehnologiji) zanemaruju i minimiziraju ljudsku duhovnu komponentu koja se nalazi u našoj stvarnosti. Dezinformacije, kratkovide perspektive, nedostatak razumevanja i beznađe sto dovodi do vrste psihoze usmerene na čoveka. Rezultat je duhovno slepilo palog stanja čovečanstva. Ne uzimajući u obzir palo stanje čoveka, realna rešenja se ne mogu naći. Kao vernici, razumemo da su samo čista istina i pravednost rešenje. Ovo dolazi kroz Otkrivenja Isusa Hrista i Svetog Duha. Razumevajući i slažući se sa ovim, sada možemo da ispitamo izrazito naduvanu temu veštačke inteligencije (AI) kroz sočivo Božjeg Svetog Duha. Naše ispitivanje će obuhvatiti dve oblasti nauke; Računarstvo i biologija – prvo, veštačka inteligencija (AI), i drugo, biologija virusa SARS-CoV-2 i njegovih sastavnih sintetičkih šiljastih proteina uočenih u arhitekturi zatvora Panoptikon. Centralna stražarska kula je simbol današnjih veštački inteligentnih kompjutera koji nadgledaju svaki aspekt ljudskog života.Dok kružno uređenje zatvorskih ćelija predstavlja današnje društvo. Čovečanstvo pretpostavlja stanje neprekidnog nadzora i od njega se očekuje da pokaže samokontrolu nad ličnim ponašanjem.. Veštačka inteligencija je promovisana kao sposobna da stekne osobine sveznanja (sveznajući), sveprisutan (u svako doba, svuda) i svemoguć (koji poseduje neograničenu moć). Korona virusa, SARS-CoV-2, sastoji se od kružnog niza sintetičkih šiljastih proteina, karakterističnih za ćelije Panoptikuma . Dok se RNK i N-protein (koji odražavaju stepenice koje vode od centralne stražarske kule do pojedinačnih zatvorskih ćelija) povezuju sa sintetičkim šiljastim proteinima (biološki). SARS-CoV-2 virus je sintetički dizajniran u kompjuteru. Vakcina za SARS-CoV-2 takođe je dizajnirana u kompjuteru. Genetski/sintetički materijal je ugrađen i administriran unutar i virus i vakcina. Naše mišljenje je da su ove satanske nacrte uzeli ljudi, prvobitno stvoreni po Božjoj slici, i preneli kompjuterski dizajnirane genetske modifikacije, za koju Hriscani kazu da je žig zveri . Ovo zauvek menja i zatvara “Homo Novus” (Novi čovek) u biotehnološku petlju genetske zavisnosti koja zahteva doživotno praćenje i nadzor. Panoptikum predstavlja zatvor. Zatvor je projektovan tako da ima kontinuirani minimalni nadzor, a da se postigne optimalno pridržavanje pravila i propisa zatvorske populacije. To se ostvaruje primenom psiholoških uticaja i zastrašivanja kroz percipirani nadzor. Ti isti principi i postupci su bili primenjeni širom sveta tokom pandemije Covid-a 19.Ovo uključuje korporacije, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, finansije i verske institucije širom sveta. text preuzet iz Entangled Magazine.