Mnogi ljudi danas, iz uzrecice spominju ime Bozije ne znajuci da time cine GREH i time krse trecu Boziju Zapovest. Uzrecice, fraze, zacudjavanja, PSOVKE, kletve, na sve moguce razne nacine.
Neznanje vam nece biti opravdanje, pred Vecnim Gospodom se necete moci opravdati nikako, nego vam preostaje da se pokajete i da vise ne cinite to, a Gospod ce vam oprostiti.
U Bibliji je zapisana Zapovest u Knjizi Ponovljenog zakona 5:11, gde stoji: “Ne uzimaj uzalud imena Gospoda, Boga svoga, jer neće pred Gospodom biti bez krivice onaj koji uzalud izgovara njegovo ime”.
Sam Gospod Bog se u Novom zavetu utelovio u osobi Isusa Hrista iz Nazareta. Anđeli, proroci i svi pravi Hriscanski vernici ispovedaju i slažu se sa time da “Isus Hristos je Gospod.” Ipak, Isus nije samog sebe proslavio, već je uvek ukazivao čast svom nebeskom Ocu. Zapravo, On nas je učio da se molimo: “Oče naš koji si na nebesima, neka je Sveto ime tvoje.” U ovoj molitvi, Očevo ime se poštuje, proslavlja i sveti iznad svih drugih imena. Isusovo otkrivenje Boga Oca nas je uzdiglo na najviši nivo spoznanja o Bogu.
Gospod Isus je bio utelovljena poniznost. On je svojom smrću na krstu izmirio Sveca sa svim grešnicima koji se pokaju i koji ga priznaju za svog Spasitelja, Boga Vecnog. “Zato ga je Bog i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na Isusovo ime savije svako koleno na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca” (Filipljanima 2:9-11).
Uzimanje Božijeg imena uzalud
Živimo u svetu na koji su Božija otkrivenja u Bibliji imala duboki uticaj. Ipak, samo nekolicina ljudi mu veruje svim srcem. Ako čovek ne prebiva u Božijem prisustvu, on će na kraju Božije ime koristiti uzalud. Takvi ljudi ga potpuno ravnodušno koriste. Nanovo rođeni Hrišćani ne mogu biti skloni tome da žaloste Svetog Duha svojim zaludnim naklapanjem i psovkama. Treća zapovest nas upozorava i štiti od toga da uzimamo Božije ime uzalud.
Nominalni hrišćani neprekidno koriste Božije ime, ali nepromišljeno, govoreći “O Bože! Boga mi!” I tako dalje. Oni su poput neke dece koja se igraju telefonom, izaberu neki broj, ali ne razgovaraju sa osobom koja je brzo dotrčala da se javi na telefon. Jasno je da ako se to bude nastavilo, osoba koju zovu će se naljutiti i prestaće da se odaziva na uznemiravajuću zvonjavu. Bog čuje kada ga zovemo. O čemu razmišljate dok izgovarate njegovo ime? Ako nepromišljeno koristite Božije ime, to samo pokazuje da je deo vašeg života, kojim živite za Gospoda, jako mali.
Muslimani koji izgovaraju ime Allaha
Musliman treba često da izgovara ime Allaha, u nadi da će biti opravdan i da će ga Allah videti kao pouzdanog, pravednog i vernog. On veruje da što više izgovara ime Allaha, to će više njegovi gresi biti oprošteni. Ovakvo shvatanje je podstaklo površni oblik slavljenja pri čemu je uzaludno izgovaranje imena Allah bio sastavni deo. U ovom trenutku je jako važno da shvatimo da musliman nema lični odnos sa Allahom. Njegov razgovor sa Allahom je samo mrmljanje jednog sluge koji se nalazi pred svojim gospodarom koji mu uliva strahopoštovanje, ali zapravo nije siguran da li ga taj gospodar čuje ili ne.
Štaviše, svakodnevne ponavljajuce molitve su samo nametnuti rituali. Prosečan musliman mora da izrecituje Fatihu (Sura al-Fatiha) sedamnaest puta, tiho ili glasno, tokom svojih svakodnevnih pet molitvi. Gotovo hiljade miliona muslimana moraju da izgovaraju Fatihu na arapskom širom sveta, iako više od 800 miliona muslimana uopšte ne razumeju arapski. Na žalost, neki ljudi, a i tokom bogosluženja u crkvama, isto tako bez razmišljanja ponavljaju molitvu “Oče naš.”
Sumnjičave molitve i beskorisne prepirke
Nisu samo muslimani ti koji bez razmišljanja recituju svoje rituale, već i bezbroj samoprozvanih hrišćana takođe monotono pojaju svoje molitve poput majke koja peva svom detetu pre nego što ode na spavanje. Kako se usuđujemo da prizivamo Boga, a da ne očekujemo odgovor od njega, ili da razgovaramo sa Bogom dok razmišljamo o poslu ili nekim nebitnim stvarima? Ako se neko moli bez razmišljanja, on time prezire Boga.
Teolozi se ponekad nalaze na rubu kršenja treće Božije zapovesti i žalošćenja Svetog Duha, kada proučavaju Bibliju i diskutuju o Božijim osobinama i njegovim čudima, kao da diskutuju o nekom naučnom eksperimentu u laboratoriji, pri tom ne osećajući njegovo prisustvo. Ne možemo razgovarati o Bogu na objektivan i neutralan način zbog toga što Bog nije neki pojam ili stvar. On je uvek je prisutan među nama. On sluša naše razgovore i poznaje naše misli iz daleka. Stoga, bilo kakva teološka studija u kojoj ne postoji strah Gospodnji i poštovanje prema Bogu, nesumnjivo vodi ka kršenju treće zapovesti.
Grešna upotreba Božijeg imena
Teško onome ko namerno izvrće Reč Božiju, ismeva je ili se sa njom šali! Oni time zloupotrebljavaju Ime koje je iznad svakog drugog imena, ne pokazujući nikakav strah ili poštovanje prema njemu. Stoga, nikada ne treba da se priključujemo drugima koji se ismevaju Božijoj Reči. Umesto toga, treba da upozorimo one koji se ismevaju i da se zauzmemo za Boga. Pisci knjiga i scenarija za filmove su svesni dubokog uticaja koje imaju religiozne reči, te ih zbog toga i koriste u svojim delima. Međutim, oni reči kao što su “greh”, “propast” itd… ne shvataju bukvalno, već im pridaju sekularno značenje. Te njihove reči će im se vratiti i osudiće ih.
Ljudi se često ljute na druge i u svom besu proklinju koristeći reči kao što su Bog ili Isus Hrist. Oni psuju i pominju prokletstvo i ostale verske činjenice uopšte i ne razmišljajući o njima. Jedan pastor je prolazio pored nekog zidara i čuo ga kako psuje i proklinje, pa ga je pitao: “Da li se uvek molite tako glasno?” Čovek se zbunio i odgovorio: “Ja se nisam molio.” Na to je Pastor rekao: “Ali, čuo sam da prizivate Božije ime, a On će vam sigurno odgovoriti.” Radnik je odmah prestao sa takvim ponašanjem.
Suviše često ljudi olako koriste psovke međusobno, pa čak i sa svojom rodbinom. Duboka mržnja stoji iza ovih reči. Isus na takve psovke gleda isto kao i na ubistvo, zato što one kaljaju Božije obličje u čoveku.
Božije upozorenje: Oštra kazna
Treća zapovest sadrži oštro upozorenje: “Bog će neminovno kazniti svakoga ko njegovo ime koristi uzalud.” Uprkos tom upozorenju, neki ljudi izgovaraju Božije ime kako bi prikrili neko loše delo i namerno koriste njegovo ime kako bi opravdali svoju nepravdu. Teško čoveku koji koristi Božije ime uzalud kako bi prikrio svoje laganje i licemerje! Ljudi danas nemaju mnogo poverenja jedni u druge, zato što ne govore istinu čak i onda kada se zaklinju Božijim imenom.
Isus Hristos je jasno zabranio svaku zakletvu rekavši: “Neka vaše ‘da’ bude ‘da’, i vaše ‘ne’ – ‘ne’. Sve što je više od toga, od Zloga dolazi.” (Matej 5:37).
Ako se zakunemo i slažemo, ne samo da lažemo ljude, već lažemo i Boga. Lažna zakletva spada pod treću zapovest, koja nas upozorava da ne uzimamo Božije ime uzalud. Upravo zbog toga nam Biblija kaže: “Strah od Gospoda je početak mudrosti.” Svi mi treba da imamo strah od Gospoda da ne bismo zapali u greh.
Bog se gnuša nad onima koji ga poznaju, ali ga ne prizivaju u vreme nevolje niti očekuju njegov odgovor ili vođstvo, već umesto toga odlaze kod vračare koja koristi Božije ime uzalud, tvrdeći da može da otkrije prošlost, sadašnjost i budućnost (Ponovljeni zakon 18:9).
Bog kaže: “A ko se obrati k vračarima i k gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje na suprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegovog” (Levitska 20:6). Takođe je zabranjeno uspostavljati kontakt sa mrtvima i primati od njih poruke. Takvi gresi neosporno razdvajaju čoveka od Boga i otvaraju njegovo srce đavolu i njegovim duhovima. U Božijim očima, takva nevernost je nalik preljubi. To je podjedanko užasno kao i čovek koji je neveran svojoj ženi. Nije ni čudo da Gospod takve postupke naziva “duhovnom prostitucijom” (Levitska 20:6), a takve ljude “zlim i preljubničkim naraštajem”.
Ljudi isto tako nose amajlije kako bi se zaštitili od zla. Daju mnogo novca na te stvari i uzdaju se u njih. Takođe, pišu “bajalice” kako bi bili uspešni ili da ljubav procveta između dvoje ljudi. Narodi koji se bave ovakvim sujeverjem zapravo i ne poznaju Boga. U nekim zemljama se takva vračanja, sujeverje i nekromantija mogu videti čak i u televizijskim emisijama. Pravi Hrišćani, smatraju ovakve emisije i učenja Sotonskim napadom na naivnu publiku. Oni time samo otvaraju kapije pakla.
Gospod nas veoma jasno upozorava na ove opasnosti pošto je očigledno da nas one odvajaju od njega. Samo Isus Hristos može takve ljude da oslobodi ropstva. Čitanje horoskopa, dlanova i lebdenje radi prizivanja duhova, to je greh koji vodi u smrt, a ne u zivot vecni koji nam Gospod obecava ako mu ostanemo verni do samog kraja.
Neki kače amajlije u svojim automobilima, potkovice na svojim domovima i kucaju u drvo kako bi se zaštitili od nevolja. Ti ljudi više veruju u sile tame nego u providnost Boga, njihovog nebeskog Oca. Oni se zbog takvih postupaka nalaze u ropstvu sila ovog doba.
Hula protiv Boga
Neki ljudi prelaze svaku granicu svesno koristeći Božije ime u psovkama protiv Gospoda Boga Isusa Hrista. Oni staju na stranu onih koji se bune protiv imena Oca, Sina i Svetog Duha. Sotona je stari Božiji neprijatelj. Hula protiv Boga je jedan vid popuštanja pred demonima.
U Levitskoj 24:14-16 čitamo: ” Izvedi tog psovača napolje iz logora, i neka svi koji su čuli metnu ruke svoje na glavu njegovu, i neka ga sav narod zaspe kamenjem. A sinovima Izrailjevim kaži i reci: Ko bi god pohulio Boga svog, nosiće greh svoj. Ko bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem; i došljak i domorodac koji bi ružio ime Gospodnje, da se pogubi.
Moramo biti ponizni i pažljivi kada razgovaramo sa huliteljem ili kada ga osuđujemo. Mnogi demonom opsednuti ljudi su bili toliko zaslepljeni da su mislili da služe Bogu, a zapravo su se borili protiv njega i njegovog Mesije (Jovan 15:19-21; 16:1-3). Mudre, pobožne vođe su upravo bili ti koji su osudili Isusa na smrt, tvrdeći da je On hulio na Boga. Uprkost tome što su bili duhovne vođe, oni nisu shvatili da je Isus bio jedinorođeni Sin živoga Boga. U njihovoj revnosti za Boga, oni su pohulili na njegovog pomazanog Mesiju.
Vođe ovog drevnog naroda nisu shvatile, niti prihvatile svog Gospoda, koji se nalazio među njima. Umesto toga, oni su ga odbacili i razapeli. Nažalost, većina njih ga i dalje odbacuje.
Neki “hrišćani” koji su otišli od Boga, prelaze granicu hule tako što se klanjaju Sotoni. Tokom njihovog klanjanja oni organizuju divlje žurke pune satanskih rituala, a čak prinose i krvave žrtve Sotoni. Dok se klanjaju Sotoni, oni rečima i značenjem izvrću i oponašaju molitvu ‘Oče naš’. Na ovaj način sile tame imaju pristup svima koji svesno odbacuju spasenje Božije u Hristu.
Pravilno korišćenje Božijeg imena
Treća Božija zapovest nam nigde ne zabranjuje da izgovaramo Božije ime u pravom duhu. Kao sto su Blagosiljanje, molitva… Evo velikog obećanja: “Nikada ne koristite Božije ime uzalud, ako ga koristite u veri, s ljubavlju i zahvalnog srca.” Gospod će upotrebiti svedočanstvo vaše vere kao kanal oproštenja i obnove u životima vašim.
Vecni Gospod deluje preko svog imena u skladu sa njegovom providnošću i njegovim planom. Apostol Petar je rekao hromom čoveku: “U ime Isusa Hrista Nazarećanina – hodaj!” Kasnije, on je rekao vođama i starešinama naroda: “Ovaj stoji pred vama zdrav zahvaljujući imenu Isusa Hrista Nazarećanina (Dela 3:6, 16; 4:10). Trebalo bi da produbljujemo svoje poznavanje Isusovog imena i njegove sile.
Mi postajemo srećniji kada redovno razmišljamo o Božijoj reči
Dok slušamo Božiju reč, mi više nismo sami, već upoznajemo našeg Gospoda sve više i više. Možemo ga direktno prizvati zbog toga što znamo njegovo ime. On nam govori kroz Bibliju, a mi njemu odgovaramo u svojim molitvama. Kakvu privilegiju mi imamo kada možemo da razgovaramo sa našim Stvoriteljem o svakom grehu, bolesti, problemu i nevolji, znajući da nas On sluša. Njegov savet je zasigurno mnogo bolji od saveta lekara ili psihologa ili bilo koga drugog. On nas voli mnogo više od našeg zemaljskog oca. On nam potpuno prašta naše grehe zbog Isusove smrti, i daje nam silu Večnog života posredstvom Duha Svetog koji prebiva u nama.
Slavimo Boga svim svojim srcem i umom!
Da li zaista slavimo Boga i zahvaljujemo mu iskrena srca? Ne zaboravimo da je svemoćni Bog naš Otac, njegov jedinorođeni Sin je naš Izbavitelj, a Sveti Duh je naš večni Tešitelj i naša snaga, zato ostanimo zahvalni. Umesto da se klanjamo Bogu sa strahom i drhtanjem, treba da slavimo Boga kao njegova deca koja se raduju u njegovom delu za njihovu blaženu nadu i potpuno otkupljenje; mi više ne moramo da budemo mrtvi u grehu, već zauvek živi u Hristu. Zato covek koji u molitvi ili u radosnom slavljenju izgovara ime Gospoda Boga , on ukazuje čast svemoćnom Bogu, a Bog je zadovoljan njegovom hvalom.
“Slavim te, Jahve, svim srcem svojim,
Ispovijedam sva čudesna djela tvoja.
Radujem se i kličem tebi,
Pjevam imenu tvome, Svevišnji!” (Psalmi Davidovi)
“Jahve, Gospode naš,
Divno je ime tvoje po svoj zemlji,
Veličanstvom nebo natkriljuješ!
U ustima djece i dojenčadi
Hvalu si spremio protiv neprijatelja,
Da postidiš mrzitelja, zlotvora.
Gledam ti nebesa, djelo prstiju tvojih,
Mjesec i zvijezde što ih učvrsti –
Pa što je čovjek da ga se spominješ,
Sin čovječji te ga pohodiš?”
Hvalospjev Davidov
“Slavit ću te, o Bože, kralju moj,
ime ću tvoje blagoslivljat’ uvijek i dovijeka.
Svaki ću dan tebe slaviti,
ime ću tvoje hvaliti uvijek i dovijeka.
Velik je Jahve i svake hvale dostojan,
nedokučiva je veličina njegova!” (Psalam 145)
Ako postoji neko ko ne poznaje Boga, ili čije srce je okorelo ili mu je savest nečista zbog skrivenih greha, onda treba da posluša savet apostola Petra: “Ko god prizove ime Gospodnje biće spasen” (Dela 2:21).
Mi imamo privilegiju da možemo direktno da razgovaramo sa Bogom, našim Ocem, u Isusovom imenu i znamo da će nam On odgovoriti. Mi možemo da priđemo Bogu zbog toga što se On približio nama. Ime Boga, “našeg Oca”, nam pruža sigurnost i uverava nas da su svi nebeski Blagoslovi pripremljeni za nas.
Isusovo ime protresa temelje pakla zbog toga što je On pobedio greh, smrt i đavola. Sveti Duh proslavlja Sina Božijeg zato što nam On u njegovom imenu daje večni život i jedinstvenu snagu od Boga. On nam takođe daje sigurnost, čistotu, radost i mir. Budite otvoreni za utešnog Duha vašeg Gospoda i tada ćete naučiti kako Bog zaista odgovara na vaše molitve. Prinesite svoje hvale u Isusovom imenu, koje će vaš Otac prihvatiti. Zahvaljujte mu i slavite ga, jer On vas voli, On vas je otkupio i dao vam je večni život.
“I povikao sam jakim glasom:
“Neka je svet Onaj koji ljudima daje duh snage!
Dostojan je da ga Blagosiljam, slavim i veličam!”
I taj Blagoslov, koji je izašao iz mojih usta,
bio je ugodan Pradavnome.”
(Knjiga Proroka Henoka)
