Šta je smisao života? Kako da nađemo smisao, ispunjenje, i zadovoljstvo u životu? Kako da postignemo nešto što ima trajni značaj? Puno ljudi nikad nisu zastali da razmisle o ovim važnim pitanjima. Osvrnu se godinama kasnije i pitaju se zašto su im se odnosi s drugima srušili i zašto se osećaju tako praznima, iako su možda postigli ono što su planirali.
Atletu koji je stigao do vrhunca u svom sportu su jednom pitali šta bi voleo da mu je neko rekao kad je tek počeo da se bavi svojim sportom. On je odgovorio: „ Voleo bih da mi je neko rekao da kada stigneš na vrh, tamo nema ničega.“ Mnogi ciljevi otkriju svoju prazninu tek nakon što su godine protraćene u traženju njihovog ispunjenja.
U našoj humanističkoj kulturi, ljudi traže mnoge stvari, misleći da će u njima naći značenje- smisao. Neke od ovih stvari su poslovni uspeh, bogatstvo, dobri odnosi, seks, zabava i da čine dobro drugima. Ljudi su svedočili da dok su postigli svoje ciljeve u vidu bogatstva, odnosa i zadovoljstva još uvek je postojala duboka praznina u njima, osećaj praznine koji deluje kao da ga ništa ne može ispuniti.
Autor Biblijske Knjige propovednikove opisuje ovaj osećaj kada kaže, „Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština” (Knjiga Propovednikova 1:2).
Kralj Solomon, pisac Knjige propovednikove, imao je neizmerno bogatstvo, veću mudrost od bilo kog čoveka svoga kao i našeg vremena, stotine žena, palate i vrtove kojim su zavidela kraljevstva, najbolju hranu i vino, i svaki vid zabave koji je postojao.
Rekao je u jednom momentu da je išao za svim onim što mu je srce želelo. Ipak je zaključio „život pod suncem“ – život kao da je sve što postoji u životu ono što možemo da vidimo našim očima i iskusimo našim čulima – je besmislen – isprazan.
Zašto postoji takva praznina? Zbog toga što nas je Bog stvorio za nešto više od onoga što možemo da iskusimo ovde i sada.
Solomon je o Bogu rekao: „… svijet metnuo im je u srce…” ( u drugim prevodima kaže da im je svijest o vječnosti stavio u srce, Knjiga propovjednika 3:11).
U svojim srcima svesni smo da „ovde i sada“ nije sve što postoji.
U Postanju, prvoj knjizi u Bibliji, vidimo da je Bog stvorio čovečanstvo po svom liku (Prva knjiga Mojsijeva koja se zove Postanje 1:26). Ovo znači da smo više slični Bogu nego bilo čemu drugom (bilo kojem drugom biću). Takođe vidimo da pre nego što je čovečanstvo palo u greh i kletva greha je pala na zemlju.
U Otkrivenju, poslednjoj knjizi u Bibliji, Bog otkriva da će uništiti sadašnju zemlju i nebo i ući u večno stanje tako što će stvoriti novo nebo i novu zemlju. Tada će On povratiti puno zajedništvo sa otkupljenim čovečanstvom, dok će oni koji nisu otkupljeni biti osuđeni kao nedostojni i bačeni u ognjeno jezero (Otkrivenje 20:11-15).
Kletva greha će nestati; neće više biti greha, tuge, bolesti, smrti i boli (Otkrivenje 21:4).
„Koji pobijedi naslijediće sve ovo, i biću mu Bog, i on će mi biti sin” (Otkrivenje 21:7). Prema tome, zaokružili smo celu priču (VECAN ZIVOT SA GOSPODOM): Bog nas je stvorio da imamo zajedništvo sa Njim, čovek je zgrešio i uništio to zajedništvo, Bog ga obnavlja u potpunosti u večnosti. Proći kroz život postižući sve samo da bi na kraju umrli večno odvojeni od Boga, bilo bi gore od uzaludnog! Ali Bog je učinio ne da se večno blagostanje samo omogući (Luka 23:43), već takođe da život na zemlji bude život zadovoljstva i da ima smisao.
Kako dobiti večno blagostanje i „raj na zemlji“?
Smisao života obnovljen kroz Isusa Hrista
Pravi smisao u životu, i sada i u večnosti, se nalazi u obnovi odnosa sa Bogom koji je izgubljen sa Adamovim i Evinim padom u greh. Taj odnos sa Bogom je jedino moguć kroz Njegovog Sina, Isusa Hrista (Djela 4:12; Jovan 1:12; 14:6). Dobijamo večni život kada se pokajemo zbog svojih greha (kada ne želimo da nastavimo s njima) i Hrist nas promeni, čineći nas novim stvorenjem, i oslonimo se na Isusa Hrista kao Spasitelja.
Pravi smisao života se ne nalazi samo u prihvatanju Isusa kao Spasitelja, iako je to predivna stvar. Tačnije, prava svrha života je kada neko počne da sledi Hrista kao Njegov učenik, učeći o Njemu, provodeći vreme sa Njim u Njegovoj Reči, imajući zajedništvo s Njim u molitvi, i u hodu s Njim u poslušnosti Njegovih zapovesti. Ako niste Hrišćanin/ka (ili ste možda novi vernik) možda govorite sebi: „To meni ne zvuči kao da je mnogo uzbudljivo ili ispunjavajuće!“ Ali Isus Hristos je izjavio sledeće:
“Hodite k meni svi koji ste umorni
i natovareni i ja ću vas odmoriti.
Uzmite jaram moj na sebe
i naučite se od mene;
Jer sam ja krotak i smiren srcem,
i naći ćete pokoj dušama svojim.
Jer jaram je moj blag,
i breme je moje lako” (Matej 11: 28-30).
„Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju” (Jovan 10:10).
“Tada Isus reče učenicima svojim: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ako ko izgubi život svoj mene radi, naći će ga.” (Matej 16: 24-25).
“Tješi se Gospodom, i učiniće ti što ti srce želi” (Psalam 37:4).
Ono što svi ovi stihovi govore je da imamo izbor. Možemo da nastavimo da da tražimo da vodimo sopstvene živote, što vodi praznini, ili možemo da izaberemo da tražimo Boga i Njegovu volju za naše živote celim srcem, što će nas dovesti do života punine, želje naših srca će biti ispunjene i naći ćemo sreću i zadovoljstvo. Ovo je tako jer nas naš Stvoritelj voli i želi najbolje za nas (što nije uvek najlakši život, ali je to najispunjeniji život).
Gledati Božije delo „iz prvog reda“ je ono što bi trebali da izaberemo ali, na žalost, to nije ono što većina ljudi izaberu. Gledanje kako Bog radi iz prve ruke je za Hristove učenike punog srca koji su zaista prestali da idu za spostvenim željama da bi umesto toga tražili Božije namere.
Oni su platili cenu (potpunu predanost Hristu i Njegovoj volji); oni će da iskuse život u punini; i oni mogu sami da se suoče sa drugim ljudima i svojim Stvoriteljem bez ikakvog žaljenja. Da li ste voljni da to učinite? Ako je tako, neće se desiti da ponovo budete žedni značenja ili svrhe.
„[Ljudi] nikad neće u potpunosti dokučiti dela koja pravi Bog čini.“ Božja mudrost je toliko duboka da Biblija s pravom kaže da je ona neistraživa (Rimljanima 11:33). Međutim, Bog rado otkriva svoje namere onima koji žive po njegovoj volji (Amos 3:7).
