PREVOD: Zoe M.M
11:11
(Otvaranje Vremenskog Portala Podataka)
Sistem fraktalnog vremena se samoisceljuje i to je dobro dokumentovano. Ako se pod-CTC-materija unutar CTC-ove memorije ili (prostora) pokušava kretati brže od brzine takta tog sistema, postoji nekoliko mehanizama… Jedan je da će se takt za sektor lokalne memorije usporiti… Mi znamo ovo dok pokušavamo prestići brzinu svetlosti. I da, brzina svetlosti se razlikuje za svaki nivo CTC-a… Dakle, recimo da imamo 1000 atoma svaki koji pokreće CTC na 2,175643 GHz, svi su atomi ugljenika jer imaju identične brzine takta i strukturu memorije, kada energija CTC sistema izmakne kontroli, energija elektrona može zapravo da skoči na druge obližnje CTC atome kako bi sprečila preopterećenje sistema… Ovo nam je poznato kao hemija… Samo elektroni ili Sunca zapravo ne skaču… Samo energija skače… ali nam se čini da ceo elektron skače zbog vremenske razlike u nivoima posmatrača…. Kada se jedan CTC pomeša sa drugim s’ velikom razlikom u radnom taktu, dolazi do eksplozije energije tako da se oba sistema mogu stabilizovati natrag na izvorne brzine taktova. Ovo znamo kao “strelu entropije” i “zakon termodinamike” koji su samo zakoni za posmatrače i zaista se mogu prekršiti ako neko zna kako da manipuliše mnoštvom vremenskih nivoa..
Gravitacija je deo svakog CTC-a i takođe je fraktalna… Gravitacija kakvu poznajemo rezultat je slaganja CTC-ova… Prema tome, što više CTC-ova naslažete, to je više gravitacije… Zbog toga su gravitacija i vreme povezani jer oboje igraju ulogu u fraktalnom slaganju… Gravitacija je zapravo nusproizvod međusobnog umrežavanja CTC vremenskih slojeva koja stvara vuču prema dole, poput vode koja teče niz vremenski ponor. Ovo privlačenje se u stvari ponaša i kao talasni obrazac i ključno je za precizno kretanje kroz vreme…Gravitacija zapravo postoji na nivou atoma, ali mi je ne primećujemo kao posmatrači sa mnogo viših vremenskih demenzija…
Dakle, ako imate 5 vremenskih nivoa ili 5 nivoa CTC-a imali biste 5 različitih gravitacionih talasa… 4 od njih je verovatno bilo previše teško otkriti čak i sa 5-og nivoa… Činilo se da je nekima ova tajna bila poznata, ali su imali svest o samo nekoliko velikih gravitacionih talasa.. Verovatno zato što je manja talasna rezonanca koja im je bila potrebna da ponište gravitaciju posmatrača rezonance, se nalazila duboko u zečjoj rupi, tako da im nije bilo stalo do ostalih na putu do tamo…
Iz naše perspektive atomi se kreću veoma brzo, a galaksije se kreću veoma sporo, iako su verovatno veoma slične CTC konstrukcije… To je ujedno i razlog zašto se čini da Svest utiče na eksperiment sa dvostrukim prorezom. Provodna svest se spušta kada se vrši posmatranje materije, kada se vrši provera stanja dok misao prolazi kroz mrežu svesti, a atomi zapravo znaju za akciju koja će se dogoditi i pre čoveka…
Čini se da se nama ovo događa u stvarnom vremenu, ali zbog fraktalnog vremena atomi znaju mnogo ranije… Dakle, iz našeg nivoa ili iz broja slika po sekundi, čini se da naše misli utiču na odluku atoma, i to je tačno. Ovo aludira na to da svest zapravo može putovati kroz vreme u stvarnom vremenu.. ali potrebno je toliko dugo da se vide rezultati u ovom CTC-u, te mi to i ne primećujemo…
.
U nekim slučajevima ovo još uvek nije dovoljno dobar sistem koji će da spreči paradoksalne situacije, te se šalju programi operatera da manipulišu konstrukcijom materije na nepredvidive, ali ipak predvidljive načine… ovo je nešto poput izlaza(Output) računara koji se koristi ponovo kao ulaz(Input). Ljudi i svest su operateri koji mogu raditi s višestrukim nivoima CTC-a unutar sistema koji su izgradili CTC-ovi za slaganje… Uzmite izlaz i vratite ga natrag u sistem kao ulaz.
I kao rezultat imamo ovakav život koji poznajemo. No, većinom je celi život bio kreacija operatera, arhitektonski program neverovatne snage. Programi svesti operatera ili “duša” programa operatera, su programirani da gledaju napred i nazad kroz vreme iako su zarobljeni u ljudskom telu materije. Ovaj proces je poznat kao Misao. Moć da se vidi u samu fraktalnu konstrukciju. Na kraju se saznalo da određeni CTC sistemi pomešani sa drugima mogu da uspore ili ubrzaju određene CTC konstrukcije… Ovako je stvoren život… Sve što život zaista jeste, to jeste zbog brzog kretanja CTC-a u odnosu na spore CTC-ove oko njega, pod inteligentnom kontrolom operatera. Voda igra ključnu ulogu u ubrzavanju ili kristalizaciji inteligentne materije, tako što brže pokreće proces replikacije ciklusa… Bez vode CTC-ovi koji su bili “živi” vremenom će početi da nazaduju (regresuju).
Dakle, budući da je svemir sastavljen od CTC-ova, možete koristiti ovu fiziku za putovanje kroz vreme. Okvir koji se povlači oko masivnog skupa CTC-ova kao što je Zemlja mogao bi se pokazati kao ogroman izvor energije. Verovatno je to već ostvareno od strane vojnih instalacija koje se bave geodetskim satelitskim operacijama. Ogromna energija dostupna u orbiti pruža mnoge mogućnosti. Ja to zamišljam ovako, sve napredne civilizacije putuju u duboki svemir tako što okvir (ram) uvlače u energetsku praćku pomoću koje ih upucavaju u vremenski (temporalni) hiperprostor. Iako civilizacija zna za Matrix, brže je slati komunikaciju „podataka“ superluminalnim (super svetlosnim) brzinama, koristeći niži i brži vremenski CTC nivo. Mi trenutno koristimo samo lokalni CTC za slanje i primanje podataka, koji su bezvredni za komunikaciju na daljinu do ostatka rasprostarnjenog CTC-a u kojem se nalazimo.
Jednom kada se skroman izvor energije pribavi na tlu, sve što dalje treba uraditi jeste “zakačiti se” za drugi CTC nivo, kao što je atomska crna rupa. To se događa kao fazna promena s’ jedne CTC frekvencije na drugu, i vrlo je opasna. Materija, nekada frekvencija, zaključana na nižu vremensku dimenziju, će početi postepeno da nestaje i bledi iz postojanja, gledano iz vidokruga posmatrača. Pogledajte eksperiment Filadelfija.
Fenomen NLO-a dokumentuje ovaj proces veoma dobro, jer se većina NLO-a vidi kako postepeno ulazi i izlazi iz ove CTC glavne frekvencije… i kada se čini da putuju 10.000 milja na sat, oni se zapravo postepeno spuštaju na niži CTC nivo, a zatim se ponovo vraćaju… ali ne mogu se spuštati prenisko. Vreme teče mnogo brže na dubokim nivoima, tako da bi samo nekoliko sekundi provedenih u tranzitu (prolazu) dovelo do toga da iskočite ovde ali 200 godina kasnije… ili ako bi vreme na nivou atoma teklo dovoljno brzo, mogli biste postati zapetljani, vraćajući se nazad kroz vreme 50-100 godina. Problem je u tome što kada prekinete putovanje, možete završiti u pregradi broda, bez da ste imali tu nameru. Ovde su potrebni mehanizmi kao što su zaključavanje (blokada) gravitacije i veoma precizni cezijumski satovi. Oni mogu da formiraju koordinatnu, topologiju okolne CTC vremenske konstrukcije materije, pre poletanja, očitavanjem gravitacionih talasa okolnog područja i talasa vremenske frekvencije. Dok prelazite iz hiperprostora atoma u prvobitni CTC nivo posmatrača na zemlji, memorija računara koja je bila sa vama i pre nego što ste otišli, vraća vas na isto vreme i koordinate gravitacije. Sigurno i fizički bezbedno, vraća vas blizu istog prostora iz kojeg ste otišli… uz nekoliko problema…
Putovanje kroz vreme može da prekine sektore memorijskog prostora CTC kvadranta. Može bukvalno da preradi, prepiše istoriju ili memoriju lokalnog CTC matrixa, prouzrokujući malu razliku… Ovo je poznato kao Fenomen Svetske Linije. Takoreći, ne postoje različite svetske linije, već različite perspektive i CTC memorijska banka kopira skladišta matrixa kako bi obezbedila toleranciju na greške. CTC čuva kopije svoje memorije na nekoliko lokacija. Ako se utvrdi da je putovanje kroz vreme napravilo pometnju i zajebalo nešto, CTC sektor će pokrenuti program operatera koji putuje kroz vreme na drugu kopiju svetske linije u nameri da se oslobodi anomalije i pokuša da popravi originalnu svetsku liniju. Ovaj mehanizam rešava paradoksalne ishode… Ako se oseti putovanje kroz vreme, program operatera će najverovatnije biti poslat na “kopiranu” svetsku liniju, sa iskustvom bliskim istoj svetskoj liniji koju je napustio, sa 1% razlike od primarne. Na planetama sa mnogo eksperimentalnih putovanja kroz vreme, anomalije se događaju povremeno. Ovo je trenutak kada Berenstein Bears postaje Berenstein Bears.. trenutak kada se dešava Mandela efekat. Samo programi operatera stvoreni da vide prvu reviziju, primećuju razliku, jer njihova memorija programa operatera nije uskladištena u istim CTC bazama podataka o lokalnom vremenu. Svako rođen nakon promene stanja nikada neće primetiti nikakvu razliku. Anomalije u podacima se mogu desiti i iz drugih razloga. Podaci su skloniji greškama što su Više pozicionirani u lancu materije. Pre će se mastilo i podatak u knjizi promeniti, nego sama knjiga.
11:11
(Protok zatvoren)
