Izraz „sin Božijiˮ u Bibliji je upotrebljavan za Adama (Jevanđelje po Luki 3:38) i mnoge druge poslanike koji su prethodili Isusu. Izrailj je, na primer, zvan „sinom Božjimˮ u jednoj od pet Mojsijevih knjiga: „A ti ćeš reći Faraonu: ‘Ovako kaže Gospod: ‘Izrailj je sin moj, prvenac moj.’ˮ (Knjiga Izlaska 4:22)
U Psalmima ista je titula data Davidu: „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni:’Ti si sin moj, ja te sad rodih.’ˮ (Psalmi 2:7)
Isto tako Solomon je bio nazvan sinom Božjim: „On će sazidati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.ˮ (1 Dnevnicima 22:10)
Iz navedenih citata i iz mnogih drugih u Bibliji, ustanovljeno je da se rečju „sinˮ zaista misli na bliskost Bogu u ljubavi. Čak je i Isus kazao u sledećim rečima: „Volite svoje neprijatelje… da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima.ˮ (Jevanđelje po Mateju 5:44-45) I:
„Blago onima koji mir grade, jer će se sinovima Božijim nazvati.ˮ (Jevanđelje po Mateju 5:9)
Analiza svega prethodno navedenog sasvim jasnim čini značenje koje je Isus dodelio reči „sinˮ. S obzirom na ovo, ne može se naći opravdanje za nazivanje Isusa sinom Božijim u isključivom i jedinstvenom smislu kao što to većina hrišćana danas radi. Kada je Isus koristio izraz „sin Božjiˮ, njegovo značenje je bilo potpuno jednako kao i kada se upotrebljavao za Adama, Izrailja, Davida, Solomona. Isus je u Bibliji nazvan „sinom Božjimˮ 13 puta, dok je nazvan „sinom čovečijimˮ 83 puta.
Kur’an nedvosmisleno i kategorički odbacuje dogmu „sinovstvaˮ: „Oni govore: ’Allah je uzeo sebi dete.’ Hvaljen neka je On! Naprotiv, Njegovo je sve ono što je na nebesima i na Zemlji. Njemu se sve pokorava.ˮ (Kur’an, 2:116.)
Šta više, pripisivanje sina Bogu bi implicitno poricalo Božju savršenost i podrazumevalo Njegovu potrebu za drugim bićem pored Sebe.
_______________________
Zašto hrišćani ne bi trebali imati idole?
Kada čitamo Bibliju, vidimo da su Božiji poslanici u Bibliji, poput Abrahama, Mojsija as, i drugih, zagovarali strogi monoteizam. Verovali su da je Bog sve stvorio, da je savršen i da se samo Njemu treba moliti i druge zavete činiti onako kako On to naredio. Smatrali su da ako neko uvede nešto u Veru da to poništava verovanje, da ako se molimo kipovima ili mrtvim ljudima da to isto poništava verovanje, jer Bog je Sveznajući i ne trebaju Mu nikakvi posrednici u molitvi. Mrtvac ne može čuti naše molitve. Zamislite da ja sad kažem: “E Bog ovo sigurno voli, ajde da to radimo.”Odakle znaš ti da li to Bog voli?
Kako ćemo znati da li Bog nešto voli ili nam je to zabranio? Jednostavno – slao je svoje poslanike da bi ljudima objašnjavali propise. Kakva je onda svrha slanja poslanika i zakona ako će svako uvoditi ponešto u Veru i izmišljati neke stvari?
Ono što je zanimljivo u Biblliji, u Levitskom zakonu 26. poglavlje naređuje se monoteizam, zatim se kaže da je zabranjeno praviti kipove i slike i tome se moliti i ko to bude sledio opisuje se kakva ga nagrada čeka, a ko bude to ostavio objašnjava se kakva kazna čeka takvu osobu.
Ovo je prvi stih:
“Ne pravite sebi kumira; ne podižite sebi ni kipa ni spomen-stupa; ne postavljajte u svojoj zemlji kamenja s likovima da pred njih padate.” (Levitski zakon 26; 1)
Od 14. stiha Bog nabraja kazne za osobe koje to prekrše. Ono što je zanimljivo, u 29. stihu Bog preti ljudima koji to ne budu sledili: “Jest ćete meso od svojih sinova, jest ćete meso od svojih kćeri.” (Levitski zakon 26; 29) Dakle, da li će hrišćani koji se mole kipovima i koji su uveli razne svece koji se ni ne spominju u Bibliji, biti kažnjeni tako što će jesti meso svojih sinova i kćeri?
Zatim još nekoliko stihova koji zabranjuju molitvu kipovima: “Ne pravi sebi lika rezana ni bilo što nalik onome što je gore na nebu ili dolje na zemlji ili u vodama ispod zemlje. Ne klanjaj im se niti im služi” (2. Mojsijeva 20:4,5)
“Nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim” (Izaija 42:8).
“Kako se hram Božji slaže s idolima? (2. Korinćanima 6:16)
“Bežite od idolopoklonstva!” (1. Korinćanima 10:14)
“Prvi kršćani zgrozili bi se nad samom pomisli da se u crkvama postave verske slike i kipovi. Klanjanje ili izgovaranje molitvi pred takvim slikama i kipovima za njih bi bilo čisto idolopoklonstvo” (History of the Christian Church).
“Čuvajte se idola!” (1. Ivanova 5:21)
“Tvorci idola svi su ništa, ljubimci njihovi nijesu ni za što. Svedoci njihovi ne vide ništa i ne znaju ništa, da budu posramljeni.” (Izaija 44,9)
“Postideće se i poniknut će svi zajedno, otići će u ruglu oni koji prave kipove.” (Izaija 45, 16)
“I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih.” (Jeremija 1, 16)
Idolopoklonstvo je jedan od najopasnijih grehova. Sveto Pismo na mnogo mesta kaže da će konačna sudbina svih idolopoklonika biti u ognjenom jezeru. Novi Zavet spominje idole i idolopoklonstvo preko trideset puta, i svaki put u negativnom kontekstu. “Ili zar ne znate da nepravednici neće baštini.
Umesto ogledala, zadnjih godina unazad popularne su kamere na telefonu. Pogotovo prednja kamera i uz to i selfi stapovi.
Rec selfi bi mogli da povezemo sa reci “selfish”.
Ako udjete u slike na mobilnom telefonu od svake prosecne devojke- zene pa i deteta, moci cete da vidite prepun telefon njihovih selfija,u sve i jednoj pozi. To je isto idolopoklonstvo. Gde se kod coveka sa vremenom zagarantovano stvara samoljublje.
Naravno,ni muskarci nista nisu bolji po tom pitanju.
Najrašireniji oblik idolopoklonstva u Biblijsko vreme bilo je obožavanje slika za koje se mislilo da simbolisu različita paganska božanstva. Od početka se Božji savez s Izraelom temeljio na isključivom veličanju samo Njega…
Kao i sve lose sto nam se namece od malena, tako nam se namecu idoli od malih nogu. Sportisti, pevaci, glumci, javne i poznate licnosti, mama,tata, brat… Zato ucite svoju decu i druge da im jedini idol treba biti Isus Hristos i niko drugi. Idol je sve što zamenjuje jednog, istinskog Boga.
Biblija upozorava da ni jedan idolopoklonik neće naslediti Carstvo Božje.
“Zar ne znate da nepravednici neće naslijediti carstva Božijega? Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici,….” (1. Korinćanima 6:9)
Starozavetni proroci beskrajno su predviđali teške posledice za Izrael ako bi nastavili u svom idolopoklonstvu. Uglavnom,ignorirali su ih sve dok nije bilo prekasno i na narod se izlio Božji gnev protiv štovanja idola. On im nikada nije uspeo oprostiti i obnoviti ih kad su se pokajali i tražili Njegov oprost.
Idoli mogu biti nemoćni blokovi od kamena ili drveta, a njihova moć postoji samo u glavama njihovih štovatelja. Idola boga Dagona dvaput je Bog srušio na pod kako bi pokazao Filistejcima samo ko je Bog, a ko nije.
„Takmicenje“ između Boga i njegovog proroka Ilije i 450 Baalovih proroka na gori Karmela dramatičan je primer moći pravog Boga i nemoćih lažnih bogova.
Svedočanstvo Svetoga pisma je da je sam Bog dostojan štovanja. Štovanje idola oduzima Bogu slave koja je s pravom Njegova, a to je nešto što neće tolerirati.
‚Ja sam BOG — to mi je ime! Ne dam svoju slavu drugome, ni svoje štovanje idolima. ‚ Izaija 42:8
I danas postoje religije koje se klanjaju pred kipovima i ikonama, što je Božja Reč zabranila.Značaj koji mu Bog daje ogleda se u činjenici da se prva od Deset zapovedi odnosi na idolopoklonstvo: „Nećete imati drugih bogova prije mene.Ne možete sebi praviti idola u obliku bilo čega na nebu iznad ili na zemlji ispod ili u vodi ispod.Nećete im se klanjati ili im se klanjati;Jer Ja, Jahve, Bog vaš, ljubomoran sam Bog, kažnjavam djecu za grijeh očeva trećoj i četvrtoj generaciji onih koji me mrze ”
Idolatrija se proteže izvan štovanja idola i slika i lažnih bogova. Naši moderni idoli su mnogobrojni i raznoliki. Čak i za one koji se fizički ne klanjaju pred kipom, idolopoklonstvo je pitanje srca – ponos, egocentričnost, pohlepa, bahatost, ljubav prema posedu i na kraju pobuna protiv Boga. Je li čudo da ga Bog mrzi?
